pȍla

pȍla

pȍla (srpski, lat. pȍla)[uredi]

Imenica[uredi]

pȍla, ž

Značenja:

  1. Komad ili širina tekstila; mera za širinu tekstila. [1]
  2. Donji kraj odeće. [1]
  3. Oveći komad, tabla slanine. [1]
  4. Devetka u kartama za igru. Kovilj[1]
  5. Pokretni deo drljače. [1]

Primeri:

  1. Jedna „pola" je širina platna. [2] [3] [4] [5] Jarkovac Mol Kać Mokrin Kikinda Kumane Farkaždin [1]
  2. Košulja „naramenjača" je načinjena od kudeljnog ili lanenog platna. Prednja i zadnja „pola" spojene su šavom na ramenima. [6] Ostojićevo [1]
  3. Ȉma gȁće od šѐsnājst pȏla. Novi Kneževac [1]
  4. „Pola" je širina platna, a ona zavisi od dužine „brda". [7] [1]
  5. Bȇle gȁće su šȉroke nòsile òne, ot čѐtir pȍle òni tȍ kȃžedu. Đala [1]
  6. Treći put ima brigu mladoženja da se obriše mladi o pole [od košulje]. [8] [9] Krašovo [1]
  7. Nȅko je móro da rȃdi i nápola, pa sa pȍle je žívio. [10] Tomaševac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
  8. Od zaklane svinje ostavio sam tri pole slanine od mesnatog dela i jednu polu od gronika. Begeč Subotica [1]
  9. Izѝšle su i dr̀ljače od dvȇ pȍle, pȍsle su prȁvili kováči od trȉ pȍle. [10] Tomaševac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]


Sinonimi:

  1. polovina [11] Laćarak Subotica Kać Begeč Itebej [1]
  2. struka [1]
  3. napolica [1]
  4. krilo [1]
  5. devetica [10] Nadalj [1]


Prilog[uredi]

pȍla, pril.

Primeri:

  1. Sȉnoć sam jȃ u pȍla dvánajst lѐgla sam. [12] Veliki Gaj Farkaždin [1]


Sinonimi:

  1. polak [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 61, 155.
  3. ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 78.
  4. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 64.
  5. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.
  6. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
  7. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 72.
  8. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 66.
  9. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 72.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 155.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 85.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=по̏ла&oldid=603725”