по̏ла

по̏ла

по̏ла (српски, lat. pȍla)[уреди]

Именица[уреди]

по̏ла, ж

Значења:

  1. Комад или ширина текстила; мера за ширину текстила. [1]
  2. Доњи крај одеће. [1]
  3. Овећи комад, табла сланине. [1]
  4. Деветка у картама за игру. Ковиљ[1]
  5. Покретни део дрљаче. [1]

Примери:

  1. Једна „пола" је ширина платна. [2] [3] [4] [5] Јарковац Мол Каћ Мокрин Кикинда Кумане Фаркаждин [1]
  2. Кошуља „нарамењача" је начињена од кудељног или ланеног платна. Предња и задња „пола" спојене су шавом на раменима. [6] Остојићево [1]
  3. И̏ма га̏ће од шѐсна̄јст по̑ла. Нови Кнежевац [1]
  4. „Пола" је ширина платна, а она зависи од дужине „брда". [7] [1]
  5. Бе̑ле га̏ће су ши̏роке но̀силе о̀не, от чѐтир по̏ле о̀ни то̏ ка̑жеду. Ђала [1]
  6. Трећи пут има бригу младожења да се обрише млади о поле [од кошуље]. [8] [9] Крашово [1]
  7. Не̏ко је мо́ро да ра̑ди и на́пола, па са по̏ле је жи́вио. [10] Томашевац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  8. Од заклане свиње оставио сам три поле сланине од меснатог дела и једну полу од гроника. Бегеч Суботица [1]
  9. Изѝшле су и др̀љаче од две̑ по̏ле, по̏сле су пра̏вили кова́чи од три̏ по̏ле. [10] Томашевац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]


Синоними:

  1. половина [11] Лаћарак Суботица Каћ Бегеч Итебеј [1]
  2. струка [1]
  3. наполица [1]
  4. крило [1]
  5. деветица [10] Надаљ [1]


Прилог[уреди]

по̏ла, прил.

Примери:

  1. Си̏ноћ сам ја̑ у по̏ла два́најст лѐгла сам. [12] Велики Гај Фаркаждин [1]


Синоними:

  1. полак [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 155.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
  4. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 64.
  5. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
  6. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
  7. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
  8. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 66.
  9. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 155.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=по̏ла&oldid=603725”