kȉtiti

kȉtiti

kȉtiti (srpski, lat. kȉtiti)

kȉtiti, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: odr. vid.trp.

Oblici:

Značenja:

Činiti da neko ili nešto lepše izgleda dodavanjem nekog ukrasa, ukrašavati. ^[1]
Ukrašavanje čuture koja se nosi prilikom pozivanja u svadbu. ^[1]
Vrsta božićnog kolača. ^[1]
Vezivati u kitu, praviti kitu. ^[1]

Primeri:

Ѝde kod brȁta da kȉti jȇlku za Bòžić. Jaša Tomić ^[1]
Tȇ su se grànčice kȉtile sa raznorȃznim trȁkama, raznorȃznim bójama. Aradac ^[1]
Ruzmarin su na dan uoči „svatova” u momkovoj kući „kitile” devojke, tj. pozlaćivale ga „telejom” i vezivale trobojnom trakom. ^[2] ^[1]
Ȍči vѐnčānja, prȇ jѐdan dȃn kȉtu buklijáša. ^[3] Kumane ^[1]
Tȍ se kȉti cȓkva. ^[4] Vršac Đurđevo Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Tȏ se kȉtilo da déca nísu znȁla. ^[1]
Prilikom kićenja neveste, otkupljivanja i odvođenja mlade na venčanje, soba je bila brižljivo čuvana i zaključavana. ^[5] Bački Brestovac ^[1]
Tada se objavi i dan „kićenja buklije” na koju dolaze devojke koje uz kićenje buklije pevaju razne svatovske pesme. ^[6] Ostojićevo ^[1]
Tȍlko se gnjȃvidu s òtim njȇnim kȉćenjem ko da se nijѐdna dòsad níje udávala. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac ^[1]
O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč, pa kȃžemo — kȉćeni kòlāč. Bata ^[1]
Ȍnda smo se tȁmo sѝgrali, lòmili smo grànčice i cvȇće smo kȉtili, prȁvili smo bukéte da donesémo kȕći. Bata ^[1]

Izvedene reči:

Izrazi:

Kititi bukliju ("ukrašavati čuturu vina ili rakije koja se nosi prilikom pozivanja u svadbu"; "Na bukliju mladoženja poziva svoje drugove i drugarice, kao i mlade iz rodbine da „kite bukliju”"). ^[1]
kàkvim se cvȇtom zàkitiš, onàkvim ćeš sekȉtiti ("treba pažljivo birati muža (ili ženu)"). Novo Miloševo ^[1]
˜ se túđim pȇrjem ("pripisivati sebi, prisvajati tuđe zasluge"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 75.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 121.
↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 124.
↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 154.