istinit

Idi na navigaciju Idi na pretragu

istinit

istinit (srpski, lat. istinit)[uredi]

Pridev[uredi]

istinit -a, -o, prid.

Značenja:

  1. koji odgovara propisima i pravnim normama, koji je bez greške, koji nije u kvaru, koji radi [1]
  2. (značenje izvedeno preko sinonima) sušti, primaran, neizmenjen, ret. samonikao fig. ret., samobitan ret., pravi, realan, nefalsifikovan ret., nepatvoren ret., zbiljski, prirodan, veran, originalan, verodostojan, stvaran, proverljiv, fig. nezačinjen fig., čist fig., arh. autentički arh., autentičan, istovetan, jedinstven, samorodan ret. [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Napomene[uredi]