istinit

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

istinit

istinit (српски, ћир. истинит)[уреди]

Придев[уреди]

istinit , , прид.

Значења:

  1. који није у квару, који ради, који је без грешке, који одговара прописима и правним нормама[1]
  2. (значење изведено преко синонима) proverljiv, рет. samobitan рет., primaran, originalan, istinit, samorodan рет., autentičan, nefalsifikovan рет., арх. autentički арх., istovetan, prirodan, veran, zbiljski, stvaran, realan, nepatvoren рет., samonikao фиг. рет., фиг. čist фиг., sušti, verodostojan, nezačinjen фиг., pravi, neizmenjen, jedinstven [1][н 1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене[уреди]

  1. Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.