zàlajati

zàlajati

zàlajati (srpski, lat. zàlajati)[uredi]

zàlajati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren. pogr.

Oblici:

Značenja:

Primeri:

Ȅ, kéra je zàlajala, kàpija zȁključāna i, bògami, bílo je i rȁščupani pȗnđi. Kula ^[1]
Nòćom je vȇzan, ȍnak samo sѐdi jel lѐži, nȅkad zàlaje na mȁčke, a nȅkad se ni nѐ čuje. ^[2] Jaša Tomić Gospođinci Đurđevo Neuzina Boka Šurjan ^[1]# Ȉdi vȉdi štȁ je s tȋm kȇrom, zàlajo se kȍ da je vȉdo strȁšilo. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan ^[1]# Nísi trȅbo ni da je čȅkaš : k ad se zàlajedu njȋ dvȇ , tȋ mož da se ѝspāvaš. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan ^[1]

Izvedene reči:

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 191.