за̀лајати

за̀лајати

за̀лајати (српски, lat. zàlajati)[уреди]

Глагол[уреди]

за̀лајати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен. погр.


Облици:

  1. , залајати [1]
  2. залајати [1]

Значења:

  1. Огласити се лајањем (о псу). [1]
  2. Лајати дуго, без прекида. [1]
  3. Запричати се, забрбљати се. [1]

Примери:

  1. Е̏, ке́ра је за̀лајала, ка̀пија за̏кључа̄на и, бо̀гами, би́ло је и ра̏шчупани пу̑нђи. Кула [1]
  2. Но̀ћом је ве̑зан, о̏нак само сѐди јел лѐжи, не̏кад за̀лаје на ма̏чке, а не̏кад се ни нѐ чује. [2] Јаша Томић Госпођинци Ђурђево Неузина Бока Шурјан [1]# И̏ди ви̏ди шта̏ је с ти̑м ке̑ром, за̀лајо се ко̏ да је ви̏до стра̏шило. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Ни́си тре̏бо ни да је че̏каш : k ад се за̀лаједу њи̑ две̑ , ти̑ мож да се ѝспа̄ваш. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Изведене речи:

  1. за̀лајати се [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 191.

Напомене[уреди]