zàlajati

zàlajati

zàlajati (српски, ћир. за̀лајати)[уреди]

Глагол[уреди]

zàlajati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен. погр.


Облици:

  1. -e, zalajati [1]
  2. zalajati [1]

Значења:

  1. Oglasiti se lajanjem (o psu). [1]
  2. Lajati dugo, bez prekida. [1]
  3. Zapričati se, zabrbljati se. [1]

Примери:

  1. Ȅ, kéra je zàlajala, kàpija zȁključāna i, bògami, bílo je i rȁščupani pȗnđi. Кула [1]
  2. Nòćom je vȇzan, ȍnak samo sèdi jel lèži, nȅkad zàlaje na mȁčke, a nȅkad se ni nè čuje. [2] Јаша Томић Госпођинци Ђурђево Неузина Бока Шурјан [1]# И̏ди ви̏ди шта̏ је с ти̑м ке̑ром, за̀лајо се ко̏ да је ви̏до стра̏шило. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Ни́си тре̏бо ни да је че̏каш : k ад се за̀лаједу њи̑ две̑ , ти̑ мож да се ѝспа̄ваш. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Изведене речи:

  1. zàlajati se [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 191.

Напомене[уреди]