doveče
doveče
doveče (srpski, lat. doveče)[uredi]
Prilog[uredi]
doveče, pril.
Značenja:
- Uveče (bilo kog dana). [1]
Primeri:
- Dȍveče sam kȕći, dóđi ȍnda. [2] [3] [4] Deska Subotica Pačir Mokrin Bašaid Itebej Žitište Boka Perlez Farkaždin Čenta Jasenovo Senpeter Čenej [1]
- Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉca, ȕjaci, ȗjna. Izbište [1]# Pa tȏ je, jȃ kao déte pȃmtim, pa tȏ zȁjutra kȁko se smȑznu prózori, tȏ se nѐ krāvi dò doveče. [5] Aradac Jasenovo [1]
- I ȍnda sȅdnēmo pa rȗčamo, i kad òdӯžimo rúčak, mi òpēt na kòpānje — do dȍveče. Mokrin [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 85, 286.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 183, 186, 268.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117.