doveče

doveče

doveče (српски, ћир. довече)[уреди]

Прилог[уреди]

doveče, прил.

Значења:

  1. Uveče (bilo kog dana). [1]

Примери:

  1. Dȍveče sam kȕći, dóđi ȍnda. [2] [3] [4] Деска Суботица Пачир Мокрин Башаид Итебеј Житиште Бока Перлез Фаркаждин Чента Јасеново Сенпетер Ченеј [1]
  2. Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉca, ȕjaci, ȗjna. Избиште [1]# Па то̑ је, ја̑ као де́те па̑мтим, па то̑ за̏јутра ка̏ко се смр̏зну про́зори, то̑ се нѐ кра̄ви до̀ довече. [5] Арадац Јасеново [1]
  3. I ȍnda sȅdnēmo pa rȗčamo, i kad òdūžimo rúčak, mi òpēt na kòpānje — do dȍveče. Мокрин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85, 286.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 183, 186, 268.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.

Напомене[уреди]