Pređi na sadržaj

dȅčko

dȅčko

dȅčko (srpski, lat. dȅčko)

[uredi]

Imenica

[uredi]

dȅčko, m

Oblici:

  1. ev, dečko, -o, -a [1]

Značenja:

  1. Muško dete. [1]
  2. Momak, mladić. [1]
  3. Onaj koji se zabavlja s nekom devojkom. [1]

Primeri:

  1. Bȉo je dȅčko od sȅdam gȍdina. [2] [3] Martonoš Vizić Sremska Kamenica Čurug Parage Tovariševo Begeč Đala Vršac [1]
  2. Ȉma jѐdān koji bȉo dȅžuran, devòjčica jel dȅčko. Beška [1]# Po jѐdnim dȅčku jelti čòveku jelti štȁ jȃ znȃm. [4] Padej [1]
  3. Dȍbar je dȅčko, níje lȍš. Bačko Petrovo Selo [1]# Kad sam ѝmala sedàmnājs ȉ po gȍdӣna, a jȃ sam, ȅto, nàšla dȅčka i ȕdāla se. Aradac [1]# On više nije šegrt, sada je postao dečko. Begeč [1]


Izvedene reči:

  1. dȅčkov [1]


Sinonimi:

  1. kalfa [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 194.
  3. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 586.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 425.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=де̏чко&oldid=187347”