dȅčko
dȅčko
dȅčko (српски, ћир. де̏чко)[уреди]
Именица[уреди]
dȅčko, м
Облици:
Значења:
Примери:
- Bȉo je dȅčko od sȅdam gȍdina. [2] [3] Мартонош Визић Сремска Каменица Чуруг Параге Товаришево Бегеч Ђала Вршац [1]
- Ȉma jèdān koji bȉo dȅžuran, devòjčica jel dȅčko. Бешка [1]# По јѐдним де̏чку јелти чо̀веку јелти шта̏ ја̑ зна̑м. [4] Падеј [1]
- Dȍbar je dȅčko, níje lȍš. Бачко Петрово Село [1]# Кад сам ѝмала седа̀мна̄јс и̏ по го̏дӣна, а ја̑ сам, е̏то, на̀шла де̏чка и у̏да̄ла се. Арадац [1]# Он више није шегрт, сада је постао дечко. Бегеч [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 194.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 586.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 425.