ćelav

Izvor: Викиречник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

ćelav

ćelav (srpski, ćir. ćelav)[uredi]

Oblici:

  1. -a, -o [1]

Značenja:

  1. Koji ima ćelu, koji je bez kose. [1]

Primeri:

  1. Pópa ìde nùz njī, ȍn gològlav, pa bȉo sȁv ćȅlav, to nȉšt níje ìmo kòse, sàmo se stàklila gláva. [2] [3] Elemir Laćarak Sremska Mitrovica Pačir Sombor Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Bašaid [1]
  2. Tàki mlȃd čòvek, a ćȅlav. Bačinci [1]


Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136.
  3. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene[uredi]