ћелав

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ћелав

ћелав (српски, lat. ćelav)[уреди]

Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који има ћелу, који је без косе. [1]

Примери:

  1. По́па ѝде ну̀з њӣ, о̏н голо̀глав, па би̏о са̏в ће̏лав, то ни̏шт ни́је ѝмо ко̀се, са̀мо се ста̀клила гла́ва. [2] [3] Елемир Лаћарак Сремска Митровица Пачир Сомбор Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Башаид [1]
  2. Та̀ки мла̑д чо̀век, а ће̏лав. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]