заметати
zametati
Глагол
[уреди]Именица
[уреди]zametati, {{{род}}}
Именица
[уреди]zametati, {{{род}}}
Глагол
[уреди]Категорије: риб.ткач.трп.трп.трп.об.
Облици:
- zametati zamećati, -ćem [1]
- zametati zamećati [1]
- zametati zamećati, -e se [1]
- -o, zametati zamećati, -a [1]
- zametati zamećati [1]
Значења:
- Započinjati, zapodevati (šalu, kavgu i sl.). [1]
- Skrivati, prikrivati. [1]
- Bacati, spuštati alov. [1]
- Tkati naročitom tehnikom, bez čunka, klečanjem (uplitanjem niti prstima). [1]
- Stvarati klicu, zametak; formirati plod. [1]
- Tkanje uplitanjem niti prstima, klečanje. [1]
- Stvaranje klice, zametka; formiranje ploda. Тараш[1]
- Tkan uplitanjem niti prstima, klečan. [1]
- Zaraditi se, udubiti se u neki posao. [1]
- Stvoriti klicu, zametak; formirati plod. [1]
- Položiti jaja. [1]
Примери:
- Zàmećo trȃg. [2] Сивац [1]# Чамци су чамци, они у којим ми идемо, којим замећемо алов. [3] Бачко Градиште [1]# Ћи̏лими се за̀мећеду пр̀стима, ру́ком. Томашевац Черевић [1]
- Mèni čàršave zàmetala vùnene. Бачинци [1]# За̀мећу се ку̀рузи. [1]
- Vlȁta žȉto, a òvo se zàmeće, klípovi, zàmećē se kùruz. Суботица [1]# Тој потреби служе и прави ћилими, израђени клечањем („заметањем”) ( — Бе). [4] [1]# На доњем делу тела ношени су „скути” нач ињени од белог домаћег платна. По до њој ивици „опшлингане” су памучним белим концем, заметаним везом. [5] Остојићево [1]# Стру̏ница, то̑ је са по̀клопцом, за̀метано од ву̏не. [6] Вашица Пачир [1]# А о̑н се та̀ко замѐто па кора̀ча. [7] [8] Итебеј Српски Крстур Српска Црња [1]# И̏мам до̏ста ја̏лавӣ ку̀рӯза, ни́је ѝзвато, ни́је ба́цио кли̑п, ни́ се за̀мето. [1]
- Zàmeće se kùruz, zàmetō se kùruz, zàmećē se, zàmelī se kùruzi, jel kȁko ȍćeš. Суботица Каћ [1]
- Samo kad trȅba da zamète klȋp, ȍnda kùruzevine ȉmam po šȇst-sȅdam lȃnaca. Мартонош [1]# Јел ма̏тица, кад се изле́жи, кад се заме́те, и кад се изле́жи, о̀ни је оплођа́вају. Иланџа [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 198.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223, 513.