вок

vok

vok (српски, ћир. вок)[уреди]

Именица[уреди]

vok, м

Облици:

  1. vòka [1]
  2. fòka [1]

Значења:

  1. Kanal koji povezuje tekuću i stajaću vodu. [1]
  2. Uvala, udolina na njivi u kojoj se zadržava voda. Равно Село Каћ Нови Кнежевац Мокрин[1]

Примери:

  1. Ti[h] se žaba nakotilo, pun i kanal i vok stari priko pruge. [2] [3] [4] Мокрин Суботица [1]
  2. Kad vòda nàdōđe, òna ùlīva i dȉže nìvō vòde u rítu, ȅ tàko se i vò kovi pȕne. Ковиљ [1]
  3. Kad se Dȕnav rȁzlije, pȓvo se nàpune vòkovi. [1]


Синоними:

  1. grlo [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 351.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]