венчаница

venčanica

venčanica (српски, ћир. венчаница)[уреди]

Именица[уреди]

venčanica, ж

Облици:

  1. venčanȉca Вршац Јасеново, венча̀ница [1]
  2. venčanȉca Вршац [1]

Значења:

  1. Nevestinska haljina. [1]
  2. Izvod iz matične knjige venčanih. [1]

Примери:

  1. Jȁo, kȁko je svȅkrva kúpila fȋnu venčànicu, od fȋnog materijála. Бешка [1]
  2. Òna bíla ìsprošena u Sírig, i venčànica već sašivèna, i ȏn òtišo, i òna da prȏba venčànicu, i òstavi tȁmo svȅ, i dȏđe. [2] Ђала Сусек Свилош Черевић Лаћарак Шимановци Добринци Суботица Сомбор Пачир Мартонош Мол Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Бегеч Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Итебеј Меленци Тараш Иванда Деска [1]
  3. Ìmala sam venčànicu što níje nȉko ìmō, od mȍlovane sví le. Бачинци [1]


Синоними:

  1. ruvo [1]


Именица[уреди]

venčanica, ж

Облици:

  1. vènčanica, venčanȉca Маргита Вршац Уљма Избиште Јасеново Врачев Гај [3], венча̀ница [1]
  2. vènčanica [1]
  3. vȅnčanica [1]

Значења:

  1. Greda koja se prostire dužinom čitavog zida kuće i na koju se naslanjaju rogovi. [1]
  2. Greda na čardaku. [1]

Примери:

  1. Preko zidova kuće postavljala se drvena greda zvana venčanica. Панчево Бачки Брестовац [1]
  2. Kostur kolibe čine dve deblje grede, na vrhu vezane venčanicom. [1]
  3. Zatim su po sta vljeni rogovi sa pajantama i ven ča ni cama, a na rogove prikucane su letve i na njih poređani crepovi i bokali. Турија [1]# То̑ се зо̀ве венча̀ница. Та̀ко се зва́ло што обдр̀жа̄ва це́лу ту̑ гра̑ђу, ро̏гове те̑. Деспотово [1]
  4. Venčànica je tȏ što mȅtedu po zídu, po zídu mȅtedu dúžom grȇdu. Обреж [1]
  5. Ako su dr̀vene grȇde, ȍnda mȅte venčànicu. [3] Ловра Нештин Свилош Лединци Чортановци Врдник Вогањ Шуљам Голубинци Шатринци Стари Сланкамен Угриновци Сурдук Бечмен Суботица Пачир Стапар Сивац Кула Лалић Нови Сад Турија Ђурђево Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Ново Милошево Меленци Итебеј Тараш Арадац Ботош Јаша Томић Сефкерин Добрица Иланџа Велико Средиште Црепаја Алибунар Панчево Долово Омољица Делиблато Ковин Кајтасово Иванда Ловра Деска [1]# За̀ кућу ми тре̏бају две̑ вѐнчанице по три̑ ва̑та. Бегеч [1]
  6. Tȏ se zòve vènčanica, zato što od stȗba do stȗba tȃ grȃđa stòji nà tu vènčanicu. [4] [3] Ђала Стари Бановци Бољевци Дероње Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мокрин Српска Црња Радојево Итебеј Сакуле [1]# Вѐнчаница, то̑ је на ко̀та̄рку. [3] Житиште [1]# Ве̏нчаница др̏жи на́стрешњицу. [3] Санад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 57.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 299.

Напомене[уреди]