свршавати
Изглед
svršavati
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Privoditi kraju, dovršavati neki posao i sl. [2] Ново Милошево Јаша Томић[1]
- Školovati se, sticati neku kvalifikaciju. [1]
- Privesti kraju, dovršiti neki posao i sl. [1]
- Završiti školovanje, steći neku kvalifikaciju; odslužiti vojni rok. [1]
- Okončati polni odnos; ejakulirati. [1]
- Doći do kraja, okončati se. [1]
Примери:
- Njȇn òtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [3] Зрењанин [1]
- Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i prodŕljo je tȗ célu njȉvu. [4] [5] [6] [7] Кумане Шимановци Госпођинци Ђала Ново Милошево Српска Црња Међа Кусић [1]
- Kad su stȉgle do cigljàne, òna svŕšila pòso i tȗ se srȅle. Мартонош [1]
- A ȏn njègovo svȓši, i vȁta kònje da ìde kȕći. Дероње [1]
- Mírica je stàrija, òna je već trȋ rázreda svŕšila. Ђала [1]
- Kad svȓšim škȍlu, ìći ću na zànāt. [8] [9] Кумане Зрењанин Ченеј [1]
- Kad svr̀šio vòjsku, ȍnda dòšo s ȍčuvom da pròda zȅmlju. Помаз [1]
- Svr̀šio matúru. Сремска Каменица [1]
- Kad se svr̀šilo vèčērnje, tríput se obìlazilo oko cȓkve. Бата [1]
- Pȍse se svr̀šio rȁt. Вршац [1]
- Dȉskusie se slȁbo ràzvīju i zàto se i bȑzo svȑši. [10] Башаид [1]
Изрази:
- Svršiti veče ("zbližiti se, započeti ljubavnu vezu sa devojkom"; "To i drugo veče, kad se oni"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- Svršiti nuždu ("defecirati"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 129.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 156.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.