Пређи на садржај

свршавати

svršavati

Глагол

[уреди]

svršavati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. svr̀šāvam [1]

Значења:

  1. Privoditi kraju, dovršavati neki posao i sl. [2] Ново Милошево Јаша Томић[1]
  2. Školovati se, sticati neku kvalifikaciju. [1]
  3. Privesti kraju, dovršiti neki posao i sl. [1]
  4. Završiti školovanje, steći neku kvalifikaciju; odslužiti vojni rok. [1]
  5. Okončati polni odnos; ejakulirati. [1]
  6. Doći do kraja, okončati se. [1]

Примери:

  1. Njȇn òtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [3] Зрењанин [1]
  2. Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i prodŕljo je tȗ célu njȉvu. [4] [5] [6] [7] Кумане Шимановци Госпођинци Ђала Ново Милошево Српска Црња Међа Кусић [1]
  3. Kad su stȉgle do cigljàne, òna svŕšila pòso i tȗ se srȅle. Мартонош [1]
  4. A ȏn njègovo svȓši, i vȁta kònje da ìde kȕći. Дероње [1]
  5. Mírica je stàrija, òna je već trȋ rázreda svŕšila. Ђала [1]
  6. Kad svȓšim škȍlu, ìći ću na zànāt. [8] [9] Кумане Зрењанин Ченеј [1]
  7. Kad svr̀šio vòjsku, ȍnda dòšo s ȍčuvom da pròda zȅmlju. Помаз [1]
  8. Svr̀šio matúru. Сремска Каменица [1]
  9. Kad se svr̀šilo vèčērnje, tríput se obìlazilo oko cȓkve. Бата [1]
  10. Pȍse se svr̀šio rȁt. Вршац [1]
  11. Dȉskusie se slȁbo ràzvīju i zàto se i bȑzo svȑši. [10] Башаид [1]


Изрази:

  1. Svršiti veče ("zbližiti se, započeti ljubavnu vezu sa devojkom"; "To i drugo veče, kad se oni"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  2. Svršiti nuždu ("defecirati"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 129.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 156.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене

[уреди]