свршавати
свршавати
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Приводити крају, довршавати неки посао и сл. [2] Ново Милошево Јаша Томић[1]
- Школовати се, стицати неку квалификацију. [1]
- Привести крају, довршити неки посао и сл. [1]
- Завршити школовање, стећи неку квалификацију; одслужити војни рок. [1]
- Окончати полни однос; ејакулирати. [1]
- Доћи до краја, окончати се. [1]
Примери:
- Ње̑н о̀тац и ма̏ти су ка́зали не̑ћеду да је при̑му, о̀нӣ су њу̑ по̀слали да о̀на свр̑ши сту̑дију (у Ско̑пље је сврша́вала шко̑лу). [3] Зрењанин [1]
- Са̏д кад је свр́шио о̀ра̄ње, о̏нда је ски̏но др̀љачу са сво̀ји ко̑ла и о̏нда је ува́тио ко̀ње у др̀љачу и продр́љо је ту̑ це́лу њи̏ву. [4] [5] [6] [7] Кумане Шимановци Госпођинци Ђала Ново Милошево Српска Црња Међа Кусић [1]
- Кад су сти̏гле до цигља̀не, о̀на свр́шила по̀со и ту̑ се сре̏ле. Мартонош [1]
- А о̑н њѐгово свр̑ши, и ва̏та ко̀ње да ѝде ку̏ћи. Дероње [1]
- Ми́рица је ста̀рија, о̀на је већ три̑ ра́зреда свр́шила. Ђала [1]
- Кад свр̑шим шко̏лу, ѝћи ћу на за̀на̄т. [8] [9] Кумане Зрењанин Ченеј [1]
- Кад свр̀шио во̀јску, о̏нда до̀шо с о̏чувом да про̀да зе̏мљу. Помаз [1]
- Свр̀шио мату́ру. Сремска Каменица [1]
- Кад се свр̀шило вѐче̄рње, три́пут се обѝлазило око цр̑кве. Бата [1]
- По̏се се свр̀шио ра̏т. Вршац [1]
- Ди̏скусие се сла̏бо ра̀звӣју и за̀то се и бр̏зо свр̏ши. [10] Башаид [1]
Изрази:
- Свршити вече ("зближити се, започети љубавну везу са девојком"; "То и друго вече, кад се они"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- Свршити нужду ("дефецирати"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 129.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 267.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 156.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.