сȋнов

sȋnov

sinov (српски, ћир. синов)[уреди]

Придев[уреди]

sȋnov , , прид.

Примери:

  1. Pȍsle gȍdin dána sȋnovog venčánja, ròdio se sȋn mu. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]