пити

piti

Српски

piti (српски, ћир. пити)

Глагол

piti, {{{вид}}} несврш.

Слогови: pi-ti


Значења:

[1.] utoljavati žeđ [1]
[2.] Provoditi vreme pijući alkoholna pića, opijati se. [2]
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na korenski glagol पा (čita se) pa u trećem licu jednine पिबति [3][4] (čita se) pibati, nekoliko značenja su istovetna kao i u srpskom jeziku.

Порекло:

[1.1.] od praslavenskog *piti, crkvenoslavenskog piti

Примери:

[1.1.] Níje bílo cȓne kàfe da se pȉje. Ченеј [2]
[1.2.] Ȉdi pȋ vȍde da mi nè bideš žédan tȁmo, jel čȉm nȅgdi òtvorim vráta, hȍman trȃžiš vȍde. [5] [6] Неузина, Итебеј, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Фаркаждин, Иланџа, Чента [2]
[2.1.] Tȗ se jȇ i pȉje, onak se vesèlu, pȅvādu. [5] [6] [7] Итебеј, Бачинци, Черевић, Ђала, Српски Крстур, Ново Милошево, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Томашевац, Фаркаждин, Чента, Сефкерин, Избиште, Гај [2]
[2.2.] Pìjemo ràkije spòkoj dúše što je ȉzumro. Башаид [2]
[2.3.] U nȅke svȁtove il dì god da ìdem, pa da pȉjem dȁn-nȏć da se nȁpijem. Мокрин [2]
[2.4.] Pa ȍnda kad prȋđe vèčera, ȍnda jȅdeš ȏra i pȉješ. Мартонош [2]
[2.5.] I ȏn dȏđe, ȕzme víno i nȍsi tȁmo, pȉju. [8] Велики Гај, Мартонош, Дероње, Товаришево, Ново Милошево, Томашевац, Избиште, Чип [2]
[2.6.] Pìje, grȍm ga spálio, po nȅkolko dána se nè trēzni. Јаша Томић, Шурјан, Неузина [2]

Изрази:

[2.7.] sa svojima jej i pij, al ne spreži ("sa rodbinom ne treba poslovati"). [2]
[2.8.] ˜ kao vȏ ("piti mnogo, u velikim gutljajima"). Мокрин [2]
[2.9.] Ko da si pio bunike ("zbunjen, lud, neuračunljiv"). Нештин, Сомбор, Бођани, Вајска, Дероње, Бач, Товаришево, Параге, Пивнице, Обровац, Силбаш, Деспотово, Бачка Паланка, Ђурђево, Каћ, Ковиљ, Јаша Томић, Неузина, Бока, Шурјан, Вршац [2]
[2.10.] ˜ ko smuk Јасеново [2]
[2.11.] ˜ jȁbuku ("gostiti se prilikom prosidbe"; "Kad su se dèvōjke udávale, ȍnda je svȅkar dȁo"). Ново Милошево [2]
[2.12.] ko pije za dugo nije ("kratak je životni vek alkoholičaru"). [2]

Асоцијације:

[1.1.] opijati, pojiti, napojiti

Изведене речи:

[1.1.] zapiti, ispiti, napiti, opiti, otpiti, popiti, propiti, upiti
[1.1.] piće, pivo, pitko, pijaća voda, opijat



Преводи

  • Српски горњолужички: [1] piś hsb
  • Српски доњолужички: [1] pić dsb

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Ћосић, Павле; ет ал. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Корнет. ИСБН 978-86-86673-09-1.  (ЦОБИСС)
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Санскрт: [[1]]
  4. Санскрт: [[2]]
  5. 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 125, 132, 148. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 164, 225.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£ИХ, књ. ХИИ, 1993, 137—153, стр. 140.

Напомене