Пређи на садржај

напијати

napijati

Глагол

[уреди]

napijati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -am [1]
  2. nȁpijem [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Popiti veću količinu alkoholnog pića. [1]
  2. Koji je pod dejstvom alkohola, pijan. [1]
  3. Koji je zadovoljio potrebu za pićem, koji nije žedan. [1]

Примери:

  1. Po sle pr ve zdra vi ce i osta li po gačari „na pi ja ju” novoj mladi i darivaju je opet novcem. [2] [1]
  2. Na polasku svatova iz nevestinog doma tašta ze tu na ta nji ru da ri va košulju, a zet tašti „ba bi” pak na pi ja vi no iz čaše u zdra vlje, i da ri va je nov cem, a ta njir raz bi je o točak na ko li ma. [3] [1]
  3. Sà[d] će se napíjati mlȃdi. Каћ Бегеч [1]
  4. Nȁpijē nam. [4] Зрењанин [1]
  5. Ȏn se nȁpije tȁmo pa pȅva. Мартонош [1]
  6. U nȅke svȁtove ili dìgod da ìdem, pa da pȉjem dȁn-nȏć da se nȁpijem. [5] Мокрин Бачинци Лаћарак Павловци Бачко Петрово Село Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Òpēt je bȉo ù birc, nȁpīt je dȍšo. [4] Деска Ђала Итебеј Житиште [1]
  8. Mȏj Vása vòlō mȁlo da pȉje, pa se nȁpije tȁmo, pȅva tȁmo, nȁpīt. Мартонош [1]
  9. Ȍnda, posle vèčere, kad su tȍ vȅć svȉ sȉti i nȁpiti, ȍnda dȁj kraválje. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. nàpiti [1]
  2. napit [1]


Синоними:

  1. nazdraviti [1]
  2. nabariti [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 70.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.

Напомене

[уреди]