нȍв
nȍv
Придев
Придев
Придев
Придев
Категорије: об. об.об. об.одр. вид.
Облици:
Значења:
- U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. [1]
- Pravoslavna Nova godina koja se dočekuje 13. januara. [1]
- Zemlja koja nikada pre nije orana. [1]
- Matica koja se kasnije izleže, ona koja ostaje u košnici. [1]
- Nedavno udata žena; žena prve godine u braku. [1]
- Najmlađa snaha u kući. [1]
- Udavača iz drugog mesta. [1]
- Obično prednja soba u ko joj ne žive ukuća ni, u ko joj bo ra ve sa mo go sti. [1]
- Loza koja je nastala ukopavanjem da bi se dobilo novo stablo. Суботица[1]
- Loza od koje je ukopan izdanak za novo stablo. Суботица[1]
- Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
- U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. Јасеново[1]
- Isto. Јасеново[1]
- Saće u koje matica još nije polagala jaja. [1]
- Sorta loze. Ловра[1]
- Novost, trač. [1]
- Prinova, novorođenče. [1]
Примери:
- Sȁ ćete dòbit svȉ gȁnc nȍva odéla. Бечеј [1]
- Kúpio je Đóka gȁnc nȍvu màšinu na Najlónu. Нови Сад Итебеј [1]
- Nova godina — . Na ovaj dan mese se hlebovi „vasilice” i peče „pečenica”. Vasilice mesi domaćica od pšeničnog testa, ali pre nego što ih stavi na pečenje, izbode ih sa tri struka ujedno uvezanog bosiljka (Os). [2] [1]
- Za Novu godinu (ili „Mali Božić”) pravi se vasilica. [3] Стапар [1]
- Kad se nasèlili, ȍndak su délili òpet sèsije, od „nȍvih zemálja” (tȏ níje bílo ȍrāno pa se zòve nȍve zȅmlje): po trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a čètvrto mȅsto su nȁši pràndedovi ostavili ȍpštini da ȍpština snȃša trȍšak, da bȕde mȁnja pòreza (tȏ je ȍpština ìmala príhod od pȁšnjāka). [1]
- Stȃra zèmlja níje bíla u òtkup (dr̀žava je dála zȅmlju), a nȍva jȅste. [4] [5] Меленци Нови Кнежевац Итебеј Избиште [1]
- Ako je vréme lȍše, čúvaju pčȅle mȁticu da je nè ubije nȍva mȁtica. [6] Бођани [1]
- Na kapiji mladine kuće (sada je već „nova mlada”) svatove dočekuje njena mati i posipa ih pirinčom ili pšenicom. [7] [1]
- Nova mlada u kući obavezno je u prošlosti u svečanim prilikama nosila simbole mlade udate žene. [8] Јарковац Нови Кнежевац [1]
- Nòvoj mlȃdi se dȃ. [5] Мокрин Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид [1]
- Kad ȏn nè dōđe po pȇ(t)-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika, — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna ; — Ženidbom mlađeg devera u kući, i dovođenjem nove snahe, prestala se zvati „mladom”, a njene obaveze prema porodici prihvatila je i delila sa njom mlađa dovedena „nova mlada”, tj. „jetrva” [ŽOBan 154]. [4] Ново Милошево Итебеј [1]
- Blago mèni kad pȍsle trȋ snàje dòbīvam nòvu mlȃdu. Tȗ nè dam ìs kuće. Јаша Томић [1]
- Stȉgla nòva mlȃda kod ča Žíve, kȃžedu da joj nè daju mladòženju, neg ìma kod nȃs da òstane. Јаша Томић [1]
- Svad ba se održava u „blag dašnjoj” ili „no voj” so bi. Tu su po ređani sto lo vi, sto li ce, klu pe u ob li ku slo va P. [7] [1]
- Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su „gosti", „novi gosti" ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [8] [1]
- U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti" ili „mladi gosti". [8] Арадац Црепаја Баваниште [1]
- I od šèćera prȁve... Ȕveče sȕneš pȍla lȉtre, trȋ frtálja lȉtre šèćera kȕvanog i ȍnda do ȕjutru ȉmaš jèdan rȃm izvúčen — nȍvo sȃće. [6] Међа Моровић Кукујевци Визић Нештин Сремски Карловци Пећинци Светозар Милетић Бођани Чуруг Мокрин Башаид Јаша Томић Конак Пландиште Вршац Бела Црква [1]
- Novi temelj se obeležava flašom rakije i metalnim novcem koji se u njega ukopavaju. Ne valja pomerati temelj kuće da ne umre domaćin. Domaćin kuće rano ujutro na temelju kolje žrtvu čijom krvlju poprska temelj. Јамена [1]
- Došla i donela novo, meni novo na ove moje godine ne treba nego mira i zdravlja. [9] Ченеј [1]
- Kad čekate novo? [9] Ченеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- pȍslušan konȍva mlȃda ("veoma poslušan"). Вршац [1]
- Vrédan konȍva mlȃda ("veoma vredan"). Вршац [1]
- uspijati se / uspiti se ko ˜ mlada ("biti stidljiv, zbunjen"; "Uspija se ko nova mlada"). Јасеново [1]
- Novo sito o klin visi ("nova stvar se čuva, pazi"). Јасеново [1]
- stídeti se konȍva mlȃda ("mnogo se stideti"). Вршац [1]
- sprȅmati se konòva mlȃda ("dugo i sporo oblačiti se"). Јаша Томић [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98.
- ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 7,0 7,1 Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 59. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Миле Попов, Свадба у северном Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 8,0 8,1 8,2 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).