мех

мех

Српски

мех (српски, ћир. мех)

Падеж Једнина Множина
Номинатив мех мехови
Генитив меха мехова
Датив меху меховима
Акузатив мех мехове
Вокатив меху / меше мехови
Инструментал мехом меховима
Локатив меху меховима


Именица

мех, м

Мех за распиривање ватре

Категорије:

[1.1.] ков.


Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: мих, ијекавски: мијех, екавски: мех

Слогови: мех,  мн. ме-хо-ви


Значења:

[1.] Направа од коже и дрвета, којом се ваздух доводи до ватре и распирује је. Черевић[1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] дувалица [1]
[1.2.] мешина [1]
[1.3.] мешина [2] Крашово [1]


Примери:

[1.1.] Мȅх вúче; ȅво òдоле ìма као шалùкāтре јèдне, ȍнда ȍн ùвлāчи вȁздух, и кроз òвū цȇв шȁље òвāмо у вȁтру. Тȏ је от кȍњске кȍже. Тȍ нè може нȉ от чега дрȕгог да бȕде. [3] Сот, Нештин, Сусек, Свилош, Ириг, Инђија, Равно Село, Ђурђево, Тител [1]
[1.2.] Мȅхови су се сȁстојали од констрùкције др̀вене, а ȍколо је бíла кȍжа. [3] Тител, Бачка Паланка [1]


Асоцијације:

[1.1.] мешина, дах, дувало, дувалица

Изведене речи:

[1.1.] мехур



Преводи

  • Курдски курманџи: [1] () kmr

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 57.
  3. 3,0 3,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).