мȁтор

mȁtor

mȁtor (српски, ћир. ма̏тор)[уреди]

Именица[уреди]

mȁtor, м/ж

Категорије: одр. вид.подр. об.


Облици:

  1. mator, -a, màtori, -o [1]

Значења:

  1. Koji ima dosta godina, star, vremenit. [1]
  2. Star čovek, starkelja. [1]
  3. Matica koja se ranije izlegla. [1]
  4. Pčela u po sled njem sta di ju mu živo ta. [1]
  5. Star čovek, starkelja. [1]
  6. Isto. [2] Јарак Жедник[1]
  7. Luk koji se ubira u leto ili početkom jeseni. [1]
  8. Plod krastavca koji se ostavlja za seme. [3] Надаљ Каћ Ковиљ Мошорин[1]
  9. Starija muška ili ženska osoba (obično otac, majka, suprug, supruga). [1]

Примери:

  1. Vȋ ste mládi pa lépi, a mȋ sȁd mȁtori pa gȁdni, a dȃ. Бачинци [1]
  2. Mȁtori bȁš ljȗdi, tȋ su òstali. Товаришево [1]
  3. Ali štȁ je hàsna kad smo mȁtori već. Калаз [1]
  4. Màtora gòvedina pa se dȕgo kȕvala. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Пачир Лаћарак Стари Сланкамен Дероње Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Елемир Фаркаждин Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Бока Помаз Деска [1]
  5. A šta se podundarijo onaj mator keša. Јасеново Ђурђево Нови Сад [1]
  6. Òva màtora mȁtica kákoće ko kòkōška. [2] Товаришево Нови Бечеј Итебеј Омољица [1]
  7. Màtora mȁtica ìzlazi sa pȓvim rȍjem. Јарак [1]
  8. Pòlen i prášak otrésa ju sa nógu mà to re pčȅle i sáme smȅšta ju. [2] Нови Бечеј Сивац Врбас Каћ Иђош Међа [1]
  9. Tȃj màtori kȅša. Каћ [1]
  10. Luk (i crni i beli) ubran u proleće označen je kao mládi lȕk(ac) i zèleni lȕk(ac), a màtori lȕk(ac) se ubira u leto ili početkom jeseni. [3] Сенпетер [1]
  11. Vȍsak se tòpi od màtorog sȃća. [2] Деспотово Елемир [1]
  12. Nȅm dȃna kad me ne pregòvāra màtora. Бачинци [1]
  13. I kȃžu mòjim màtorim, slȕšaj, nèmoj da se sȉgraš, ako zȃdržiš njèga… bȉće ti potúčeni svȉ, svȉ. Вилово [1]
  14. Ònaj màtori prìklāpa, a vȋ stojíte, pa se klȉbāte. Мартонош [1]
  15. Nè mogu tȋm mòim màtorim da ugòvem. [10] Зрењанин Ковиљ [1]


Изрази:

  1. odmatore kokoške je najbolja supa ("isto"). Јасеново [1]
  2. Odmatore kokoške i supa je dobra ("u zrelim godinama žena je najprivlačnija"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 101, 150.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11.
  7. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 126.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mȁtor&oldid=602741”