ма̏тор

ма̏тор

ма̏тор (српски, lat. mȁtor)[уреди]

Именица[уреди]

ма̏тор, м/ж

Категорије: одр. вид.подр. об.


Облици:

  1. матор, -а, ма̀тори, -о [1]

Значења:

  1. Који има доста година, стар, временит. [1]
  2. Стар човек, старкеља. [1]
  3. Матица која се раније излегла. [1]
  4. Пчела у по след њем ста ди ju му живо та. [1]
  5. Стар човек, старкеља. [1]
  6. Исто. [2] Јарак Жедник[1]
  7. Лук који се убира у лето или почетком јесени. [1]
  8. Плод краставца који се оставља за семе. [3] Надаљ Каћ Ковиљ Мошорин[1]
  9. Старија мушка или женска особа (обично отац, мајка, супруг, супруга). [1]

Примери:

  1. Ви̑ сте мла́ди па ле́пи, а ми̑ са̏д ма̏тори па га̏дни, а да̑. Бачинци [1]
  2. Ма̏тори ба̏ш љу̑ди, ти̑ су о̀стали. Товаришево [1]
  3. Али шта̏ је ха̀сна кад смо ма̏тори већ. Калаз [1]
  4. Ма̀тора го̀ведина па се ду̏го ку̏вала. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Пачир Лаћарак Стари Сланкамен Дероње Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Елемир Фаркаждин Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Бока Помаз Деска [1]
  5. А шта се подундаријо онај матор кеша. Јасеново Ђурђево Нови Сад [1]
  6. О̀ва ма̀тора ма̏тица ка́коће ко ко̀ко̄шка. [2] Товаришево Нови Бечеј Итебеј Омољица [1]
  7. Ма̀тора ма̏тица ѝзлази са пр̑вим ро̏јем. Јарак [1]
  8. По̀лен и пра́шак отре́са ју са но́гу ма̀ то ре пче̏ле и са́ме сме̏шта ју. [2] Нови Бечеј Сивац Врбас Каћ Иђош Међа [1]
  9. Та̑ј ма̀тори ке̏ша. Каћ [1]
  10. Лук (и црни и бели) убран у пролеће означен је као мла́ди лу̏к(ац) и зѐлени лу̏к(ац), а ма̀тори лу̏к(ац) се убира у лето или почетком јесени. [3] Сенпетер [1]
  11. Во̏сак се то̀пи од ма̀торог са̑ћа. [2] Деспотово Елемир [1]
  12. Не̏м да̑на кад ме не прего̀ва̄ра ма̀тора. Бачинци [1]
  13. И ка̑жу мо̀јим ма̀торим, слу̏шај, нѐмој да се си̏граш, ако за̑држиш њѐга… би̏ће ти поту́чени сви̏, сви̏. Вилово [1]
  14. О̀нај ма̀тори прѝкла̄па, а ви̑ стоји́те, па се кли̏ба̄те. Мартонош [1]
  15. Нѐ могу ти̑м мо̀им ма̀торим да уго̀вем. [10] Зрењанин Ковиљ [1]


Изрази:

  1. одматоре кокошке је најбоља супа ("исто"). Јасеново [1]
  2. Одматоре кокошке и супа је добра ("у зрелим годинама жена је најпривлачнија"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 101, 150.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11.
  7. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 126.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ма̏тор&oldid=602740”