крéнути
krénuti
krénuti (српски, ћир. кре́нути)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: риб.риб.риб.риб.
Облици:
Значења:
- Poći iz krtoga posle zimskog mirovanja, napustiti krtog, prestati mirovati. [1]
- Početi rasti, početi bujati i isterivati nove izdanke. [1]
- Pristupiti ostvarenju nečega, preduzeti nešto. [1]
- Polaziti iz krtoga posle zimskog mirovanja, napuštati krtog. [1]
- Plivati, premeštati se. [1]
Примери:
- Sȕtridȃn se krȇnemo za Beógrad pȅške. Вршац [1]
- Kr̀tani — tȏ su òni što se ȕveče krȇnu ko[d] dèvojačke kȕće. [2] Врдник [1]
- Krénula sam se. [3] [4] Помаз Српски Крстур Кикинда Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
- U prve proletnje dane kad počinje lov i krene riba… [kad] ima mnogo krvi, [kaže se] da će biti vode. Босут [5]
- U proleće kad krene mren, on je bio najopasniji, kido je i udice. [6] Мол Кленак Нови Сад [1]
- Ima kad iskače sa zemlje, di je stojaća voda, pa samo ono što se uvati kao kora u vodi, iskače gore. Onda mora da krene voda makar malo, da dođe makar dvaest santimetara. Нови Сад [1]
- Ja, recimo, pitam: ej, kolega… šta kažeš: da l će voda krenuti, a on kaže: pa ne znam, nisam bio da vidim. [6] Елемир Сремска Митровица Мол Апатин Ђурђево [1]
- Tȁj je lȅtorāst kao mȁlo kréno. Ђала [1]
- Nèmoj da krȇćaš za Beȏgrad sȁd, zíma je, a Mìrjana je mȃla. [7] Ченеј [1]
- Som ide u svoje gnijezdo u kamenu, u dubokim vodama. Šaran isto pipa negdi, skupi se u gomilu, bunkere, ne kreće on zimi; somče naročito u bistru vodu se vata. Njega nećete uvatiti u mutnoj vodi — ne kreće. [6] Перлез [1]
- I ȍnda se krȇću svȁtovi, pòlazīdu z bȍgom po dèvōjku. [8] Кумане [1]
- Nísmo se kréćali. [9] Мокрин [1]
- Gde riba treba da se kreće i koja riba da se kreće tuda. Стари Сланкамен [1]
- Mi znamo već kako kretala se riba, tako smo mećali vrške. [6] Бачка Паланка Босут Апатин [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 398.
- ↑ мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135, 136, 139.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.