krénuti

krénuti

krénuti (српски, ћир. кре́нути)[уреди]

Глагол[уреди]

krénuti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.


Облици:

  1. krenuti [1]
  2. se, krȇćem, krenuti [1]

Значења:

  1. Poći iz krtoga posle zimskog mirovanja, napustiti krtog, prestati mirovati. [1]
  2. Početi rasti, početi bujati i isterivati nove izdanke. [1]
  3. Pristupiti ostvarenju nečega, preduzeti nešto. [1]
  4. Polaziti iz krtoga posle zimskog mirovanja, napuštati krtog. [1]
  5. Plivati, premeštati se. [1]

Примери:

  1. Sȕtridȃn se krȇnemo za Beógrad pȅške. Вршац [1]
  2. Kr̀tani — tȏ su òni što se ȕveče krȇnu ko[d] dèvojačke kȕće. [2] Врдник [1]
  3. Krénula sam se. [3] [4] Помаз Српски Крстур Кикинда Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
  4. U prve proletnje dane kad počinje lov i krene riba… [kad] ima mnogo krvi, [kaže se] da će biti vode. Босут [5]
  5. U proleće kad krene mren, on je bio najopasniji, kido je i udice. [6] Мол Кленак Нови Сад [1]
  6. Ima kad iskače sa zemlje, di je stojaća voda, pa samo ono što se uvati kao kora u vodi, iskače gore. Onda mora da krene voda makar malo, da dođe makar dvaest santimetara. Нови Сад [1]
  7. Ja, recimo, pitam: ej, kolega… šta kažeš: da l će voda krenuti, a on kaže: pa ne znam, nisam bio da vidim. [6] Елемир Сремска Митровица Мол Апатин Ђурђево [1]
  8. Tȁj je lȅtorāst kao mȁlo kréno. Ђала [1]
  9. Nèmoj da krȇćaš za Beȏgrad sȁd, zíma je, a Mìrjana je mȃla. [7] Ченеј [1]
  10. Som ide u svoje gnijezdo u kamenu, u dubokim vodama. Šaran isto pipa negdi, skupi se u gomilu, bunkere, ne kreće on zimi; somče naročito u bistru vodu se vata. Njega nećete uvatiti u mutnoj vodi — ne kreće. [6] Перлез [1]
  11. I ȍnda se krȇću svȁtovi, pòlazīdu z bȍgom po dèvōjku. [8] Кумане [1]
  12. Nísmo se kréćali. [9] Мокрин [1]
  13. Gde riba treba da se kreće i koja riba da se kreće tuda. Стари Сланкамен [1]
  14. Mi znamo već kako kretala se riba, tako smo mećali vrške. [6] Бачка Паланка Босут Апатин [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. [[krétati [kréćati] a.]] [1]
  3. se [1]


Синоними:

  1. dolaziti [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 398.
  5. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135, 136, 139.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.

Напомене[уреди]