кре́нути
кре́нути
кре́нути (српски, lat. krénuti)[уреди]
Глагол[уреди]
Категорије: риб.риб.риб.риб.
Облици:
Значења:
- Поћи из кртога после зимског мировања, напустити кртог, престати мировати. [1]
- Почети расти, почети бујати и истеривати нове изданке. [1]
- Приступити остварењу нечега, предузети нешто. [1]
- Полазити из кртога после зимског мировања, напуштати кртог. [1]
- Пливати, премештати се. [1]
Примери:
- Су̏трида̑н се кре̑немо за Бео́град пе̏шке. Вршац [1]
- Кр̀тани — то̑ су о̀ни што се у̏вече кре̑ну ко[д] дѐвојачке ку̏ће. [2] Врдник [1]
- Кре́нула сам се. [3] [4] Помаз Српски Крстур Кикинда Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
- У прве пролетње дане кад почиње лов и крене риба… [кад] има много крви, [каже се] да ће бити воде. Босут [1]
- У пролеће кад крене мрен, он је био најопаснији, кидо је и удице. [5] Мол Кленак Нови Сад [1]
- Има кад искаче са земље, ди је стојаћа вода, па само оно што се увати као кора у води, искаче горе. Онда мора да крене вода макар мало, да дође макар дваест сантиметара. Нови Сад [1]
- Ја, рецимо, питам: еј, колега… шта кажеш: да л ће вода кренути, а он каже: па не знам, нисам био да видим. [5] Елемир Сремска Митровица Мол Апатин Ђурђево [1]
- Та̏ј је ле̏тора̄ст као ма̏ло кре́но. Ђала [1]
- Нѐмој да кре̑ћаш за Бео̑град са̏д, зи́ма је, а Мѝрјана је ма̑ла. [6] Ченеј [1]
- Сом иде у своје гнијездо у камену, у дубоким водама. Шаран исто пипа негди, скупи се у гомилу, бункере, не креће он зими; сомче нарочито у бистру воду се вата. Њега нећете уватити у мутној води — не креће. [5] Перлез [1]
- И о̏нда се кре̑ћу сва̏тови, по̀лазӣду з бо̏гом по дѐво̄јку. [7] Кумане [1]
- Ни́смо се кре́ћали. [8] Мокрин [1]
- Где риба треба да се креће и која риба да се креће туда. Стари Сланкамен [1]
- Ми знамо већ како кретала се риба, тако смо мећали вршке. [5] Бачка Паланка Босут Апатин [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 398.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135, 136, 139.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.