кре́нути

кре́нути

кре́нути (српски, lat. krénuti)[уреди]

Глагол[уреди]

кре́нути, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.


Облици:

  1. кренути [1]
  2. се, кре̑ћем, кренути [1]

Значења:

  1. Поћи из кртога после зимског мировања, напустити кртог, престати мировати. [1]
  2. Почети расти, почети бујати и истеривати нове изданке. [1]
  3. Приступити остварењу нечега, предузети нешто. [1]
  4. Полазити из кртога после зимског мировања, напуштати кртог. [1]
  5. Пливати, премештати се. [1]

Примери:

  1. Су̏трида̑н се кре̑немо за Бео́град пе̏шке. Вршац [1]
  2. Кр̀тани — то̑ су о̀ни што се у̏вече кре̑ну ко[д] дѐвојачке ку̏ће. [2] Врдник [1]
  3. Кре́нула сам се. [3] [4] Помаз Српски Крстур Кикинда Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
  4. У прве пролетње дане кад почиње лов и крене риба… [кад] има много крви, [каже се] да ће бити воде. Босут [1]
  5. У пролеће кад крене мрен, он је био најопаснији, кидо је и удице. [5] Мол Кленак Нови Сад [1]
  6. Има кад искаче са земље, ди је стојаћа вода, па само оно што се увати као кора у води, искаче горе. Онда мора да крене вода макар мало, да дође макар дваест сантиметара. Нови Сад [1]
  7. Ја, рецимо, питам: еј, колега… шта кажеш: да л ће вода кренути, а он каже: па не знам, нисам био да видим. [5] Елемир Сремска Митровица Мол Апатин Ђурђево [1]
  8. Та̏ј је ле̏тора̄ст као ма̏ло кре́но. Ђала [1]
  9. Нѐмој да кре̑ћаш за Бео̑град са̏д, зи́ма је, а Мѝрјана је ма̑ла. [6] Ченеј [1]
  10. Сом иде у своје гнијездо у камену, у дубоким водама. Шаран исто пипа негди, скупи се у гомилу, бункере, не креће он зими; сомче нарочито у бистру воду се вата. Њега нећете уватити у мутној води — не креће. [5] Перлез [1]
  11. И о̏нда се кре̑ћу сва̏тови, по̀лазӣду з бо̏гом по дѐво̄јку. [7] Кумане [1]
  12. Ни́смо се кре́ћали. [8] Мокрин [1]
  13. Где риба треба да се креће и која риба да се креће туда. Стари Сланкамен [1]
  14. Ми знамо већ како кретала се риба, тако смо мећали вршке. [5] Бачка Паланка Босут Апатин [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. [[кре́тати [кре́ћати] а.]] [1]
  3. се [1]


Синоними:

  1. долазити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 398.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135, 136, 139.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.

Напомене[уреди]