кото

koto

koto (српски, ћир. кото)[уреди]

Именица[уреди]

koto, м

Облици:

  1. kotȏ Врачев Гај [1] [2]

Значења:

  1. Veća okrugla gvozdena posuda za kuvanje na vatri. [2]
  2. Za kuvanje veće količine jela, spravljanje pekmeza, topljenje masti i sl. [2]
  3. Za iskuvavanje rublja. [2]

Примери:

  1. Kȍto, tȕčani, od gȕsa, pedèset lȉtāra je vȅlik. Ђала Избиште [2]
  2. Kòto, ȕ jesen se kȕvaju šljȉve ù tom kòtlu. Србобран [2]
  3. Smo skȕvali pȕn kòto krompíra za svȋnje. [1] [3] [4] Ченеј Јамена Вогањ Свилош Сот Буковац Шатринци Голубинци Угриновци Сомбор Дрљан Мартонош Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Радојево Итебеј Житиште Јаша Томић Сефкерин Панчево Алибунар Омољица Долово Уљма [2]
  4. Trȅba da ìzrībam kòto, òstō je másan od svinjòkolje. Бачинци [2]
  5. Tȏ će se mórat kȕvat pàprikāš u kòtlu. Пачир [2]
  6. Koto imamo jedan. Onda tu se od svake vrste ribe: šaran, som, smuđ, deverika, svake vrste ribe se očisti i kuva. [1] [5] Бачко Градиште Моровић Кукујевци Пачир Бођани Дероње Футог Ђурђево Гардиновци [2]
  7. Kad je tȏ skȉno, svȅ te mȃs, ȍdro, ȍndak vȁdi tȅ šȗnke, vȁdi [o]vȅ grbȉne, océče glȃvu, stȁvi u kȍto. Избиште [2]
  8. Ȅ, tȍ mȅtemo, se istȍpi sóda u kóto na vȁtru, i ȍndak sóda se istȍpi i ȍndak dodȁmo onȁj matrijȃl, i postȅpeno vóde, kȍlko bȁš trȅba. Избиште [2]
  9. Ȉma kòtō pa ìskuva u kòtlu. [1] Сот [2]
  10. Práli smo, to je prȅ bílo u kótlu. Избиште [2]
  11. Mȅtnemo i kòto pa se ìskuva [veš]. [1] Алибунар Прхово Суботица Стапар Сивац Дрљан Нови Бечеј Маргита Вршац [2]
  12. A ȍnūd, od gréde vȉsi lánac i tȗ je kòto, nȁvek vòde. [1] Платичево Јамена Ердевик Нештин Свилош Вогањ Чортановци Прхово Голубинци Обреж Бољевци Сомбор Госпођинци Јаша Томић Перлез Велико Средиште Омољица Уљма [2]


Синоними:

  1. kotlanka [2]
  2. kazan [2]
  3. bakrač [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]