казан

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

казан

казан (српски, lat. kazan)[уреди]

Именица[уреди]

казан, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. ка̀зан, каза̑н Велико Средиште Кајтасово Врачев Гај Делиблато Ковин [1] [2]
  2. ка̀зан [2]
  3. ка̀зан Ново Милошево [2]

Значења:

  1. Справа за печење ракије. [3] [4] Јарковац Вршац[2]
  2. Део справе за печење ракије, из кога течност кроз цев цури у табарку. [2]
  3. Затворен суд за претварање воде у пару код вршалице. [2]
  4. Затворен суд у пећи у којем гори ватра. [2]
  5. Заједничка масовна исхрана коју организује нека званична установа. [2]
  6. Количина куваног јела која стане у казан. [2]

Примери:

  1. До̀вӯко сам ка̀зан, о̀ћӯ да испѐчем ко̀мовицу. Бачинци [2]
  2. На̀купим по чѐтир-пе̏т ка̏за̄на, о̏нда̄ се пѐче ра̀кија. Бегеч [2]
  3. Нѝје му ни би̏јо пу̏н ка̀зан ко̀ма. Пачир [2]
  4. Деда Со́врин ка̀зан је би̏о у Ја́шу на̑јбо̏љи. Та̀ку ра̀кију ни́си мо̏го ни̏гди да на̑ђеш. [5] [1] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Лединци Врдник Хртковци Платичево Рума Буковац Сремски Карловци Шатринци Обреж Чортановци Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Мартонош Сента Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Деспотово Дероње Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Арадац Шурјан Бока Неузина Конак Ботош Перлез Маргита Сакуле Уљма Сефкерин Црепаја Долово Панчево Омољица [2]
  5. Котао (казан) је део у којем се загрева комина и може бити различитог облика: цилиндричног, лучног и облика полулопте. [6] Рума [2]
  6. Ка̀зан што ме̏ће ко̑м. [1] Моровић Ердевик Мартинци Шуљам Јарак Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Сурдук Стапар Госпођинци Санад Мокрин Кикинда [2]
  7. Петар Смиљанић је у својој радионици производио казане. [4] Вршац [2]
  8. У̀ тај ка̀зан ћу да спре̏мим во̀де и кад о̀ни за̀кољеду сви́њу, о̏ндак ћу да је о̀шурим. Јаша Томић [2]
  9. По̀дложим под ка̀зан ва̏тру, да ми се у̀греје во̀да. Бачинци [2]
  10. А кад се ку̏ва од шљи̑ва, о̏нда су би́ли ка̀зани ти̑ ди се подгре́вало мле́ко. Ту̑ се и пѐкмез ку̏ва. [1] [7] [8] Перлез Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Рума Суботица Каћ Бегеч Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Неузина Маргита Вршац Панчево Ковин [2]
  11. Казан за кување шишарке. Од бакра. Цилиндричног облика, са заобљеним дном и две наспрамне ручке на ободу. При дну је славина. Казан је обично био делом узидан у оџак. [9] Панчево [2]
  12. Пр̏во се во́да ме̏те у ка́зан и во́да ври̑. Вршац [2]
  13. Ка̀ко ко̑ би̏о у могу́ћности. Ѝмо ка̀зан па за̀греје ви̏ше во̀де и ку̏ва у ка̀зану. [1] Буковац Рума Перлез [2]
  14. О̀но што су би́ле о̀не машѝне вр̀шаће што ву́че ка̀зан. Мартонош Бегеч Нови Кнежевац [2]
  15. А ве̏ћма бли̏же ка̀зану. [10] Итебеј [2]
  16. Наспрам улаза налазила се трињара (фуруна) којом се у зимском периоду грејала радионица. У трињари се налазио казан у који су се сабијали иверје и триња настали сечењем материјала. [11] Панчево [2]
  17. Једа̀ред до̏бијемо ка̀зан мама̀љуге или пу́ре и го̀веђине. Војка [2]



Изрази:

  1. је̏сти нака́зан ("исто"). Вршац [2]
  2. на̀ставиtiка̀зан ("припремити казан за печење ракије"; "Кад се на̀стави ка̀зан, за̀ле̄пи се мѐкињом, бра̏шном и во̀дом"). Сремска Рача Нештин [2]
  3. ра̀ставитика̀зан ("очистити казан после печења ракије"; "Кад се за̀врши, о̏нда се ра̀стави ка̀зан"). Сремска Рача Нештин [2]
  4. И́ћи нака́зан ("заједнички, масовно се храniти"). Вршац [2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  4. 4,0 4,1 Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.
  6. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 162.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  9. Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 501.
  11. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 111.

Напомене[уреди]