кȍш
kȍš
Именица
[уреди]kȍš, м
Категорије: кол.об.
Облици:
Значења:
- Deo sejačice u koji se sipa seme. [1]
- Deo mlina gde se sipa žito. [1]
- Deo vršalice u kojem se zrno čisti. [1]
- Gomilica kukuruza u dečjoj igri košanja. [1]
- Gornji deo prednje strane trupa. Тараш[1]
- Čvrsti omotač na grudnom košu pčele. [2] Јамена Пећинци Бођани Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Идвор Дебељача[1]
Примери:
- Donèsi u kȍš kukùruza sas gromile. [3] Ченеј Сусек Свилош Ловра [1]
- Kȍš se zvȁo. Tàko, tȍlko visòko, ȍnda je tȗ svȅ skȕpljeno pa tȗ zàvēzano. [4] Врдник Радојево Уљма Врачев Гај [1]
- Ìma li su čȁrdāk, tȏ pȃmtim, i kȍš. Kȍš je, tȏ je od zèmlje plète no i on da lȇplje no, a ȉsto je krȍv nàpra vljen kao i kȕća i ȍn da tȗ su sȉpa li žȉto. Врдник [1]
- Kòševi su zà žito. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Жабаљ Суботица Бегеч Сремска Митровица Санад Итебеј Башаид Вршац [1]
- Óde kȃžu ȁmbār za kukùruz, a zà žito kȍš. Kȍš je sàzīdano pa òkrečeno. Мартонош [1]
- U kȍš se sipa seme, a lȕla propušta zrno u zemlju. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Тараш [1]
- Iznad kamenja nalaze se drveni koševi u koje su sipane žitarice. U koševima je poseban drveni mehanizam preko kojeg je regulisana količina izlaženja zrna iz koša. [10] Кикинда Ново Милошево Црвена Црква [1]
- Rešèto odva ja ce lo od lo mlje nog zr na, kopèraj dorađuje neprečišćeno zrno, a za čišćenje zrna služi kȍš. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [1]
- Čak smo pravili posebne koševe od pruća, da riba može da živi. Босут [1]
- To se zvalo kod nas koš. Mi smo zvali tartovi, tartovi ili koš od letava, a može i od mreže. [11] Нови Сад Сремска Митровица Бачка Паланка [1]
- Kȏša se obično zimi i to ovako: svaki od igrača uzme preda se dve gomilice kukuruza. Leva gomilica zove se kȍš a desna punica. [12] [1]
- Oni njiovi koševi i tako nešto. To je lovokradičko. [11] [3] Сремска Митровица Ченеј [1]
Синоними:
- košar [1]
- ambar [1]
- čardak [13] [1]
- šuber [14] Гибарац Кукујевци Платичево Бољевци Старчево Мокрин Иђош Елемир [1]
- tartov [1]
- sanduk [14] Кула Турија Падеј Кикинда Иђош [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 165, 166.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 16.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
- ↑ 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 93.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 71.
- ↑ 14,0 14,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.