џега
Изглед
džega
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | džega | džege |
Генитив | džege | džega |
Датив | džegi | džegama |
Акузатив | džegu | džege |
Вокатив | džego | džege |
Инструментал | džegom | džegama |
Локатив | džegi | džegama |
Именица
džega, ж
Облици:
Слогови: dže-ga, мн. dže-ge
Значења:
- [1] Vrsta kape kojom se pokriva spletena kosa. [1]
- [2] Manja trouglasta marama (obično izvezena) kojom žene povezuju spletenu kosu. [1]
- [3] Spletena kosa, vitica, kika uvijena u krug i pokrivena maramom ili naročitom kapom. [1]
- [4] mesnati delikates od iznutrica
Примери:
- [1.1.] Devojke su išle gologlave, mlade su nosile džegu. [2] Бачка Паланка, Черевић, Мол, Остојићево [1]
- [1.2.] Ȍnda su mlȃde nòsile džége. [3] Лаћарак, Сусек, Свилош, Пачир, Сомбор, Турија, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ [1]
- [1.3.] Mlade žene su nekoliko godina posle venčanja nosile kapu „zlataru” ili “džegu”. [2] Остојићево [1]
- [1.4.] Posle porođaja žene su na glavi, preko opletene kose, nosile džege, male kapice sa okruglim dnom. [4] [1]
- [1.5.] „DŽega” je bila vrsta crne kape. Ima čvrsto „dance”, a unaokolo je ubrana tkanina. Bilo je džega vezenih i nevezenih. U nekih je džega imala nešto kao rep koji se spuštao niz vrat. DŽega je stavljana na glavu po konđi. [5] [6] [7] Јарковац, Беркасово, Мокрин [1]
- [1.6.] A mȍlim te, ȅklovala i tȇ džége što sam ti govòrila, cȓnim kóncem, tȏ je nèviđeno. Кула [1]
- [1.7.] DŽégu su nòsile ȕdāte žène dok se ne pòrode. Нови Сад, Суботица, Турија, Равно Село, Ново Милошево [1]
- [2.1.] Dòšla je vòjvodīnca, povézala mi džégu. [1]
- [2.2.] Povéži lȇpo džégu. [1]
- [3.1.] Punđe nose neudate ženske, a džege udate. Бегеч [1]
- [4.1.] Morao sam da bacim svu džegu jer se uprelavila. [8] Мокрин, Нови Бечеј, Иланџа [1]
- [4.2.] Dobro pripremljena i osušena džega važi za delikates i zbog toga se jede umereno. Ново Милошево [1]
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150, 154.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 142.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.