Пређи на садржај

ајдук

ajduk

Именица

[уреди]

ajduk, м

Облици:

  1. -úka [1]
  2. àjdūk, ajdȗk Вршац[1]

Значења:

  1. Odmetnik od zakona, razbojnik. [1]
  2. Nagao, plahovit čovek. [1]

Примери:

  1. Ȍndak se nazívali ajdúci, níje bílo milìcije, nek pȍjedini ljȗdi su ìšli dvànajz dána i tȗ su dočekívali ajdúke. [1]
  2. Bȉo vȍđa od ajdúka. [2] [3] Фаркаждин Сомбор Футог Српски Крстур Итебеј [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 334, 335, 336.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 23, 319, 526.

Напомене

[уреди]