Пређи на садржај

ајдук

ајдук

ајдук (српски, lat. ajduk)

[уреди]

Именица

[уреди]

ајдук, м

Облици:

  1. -у́ка [1]
  2. а̀јдӯк, ајду̑к Вршац[1]

Значења:

  1. Одметник од закона, разбојник. [1]
  2. Нагао, плаховит човек. [1]

Примери:

  1. О̏ндак се нази́вали ајду́ци, ни́је би́ло милѝције, нек по̏једини љу̑ди су ѝшли два̀најз да́на и ту̑ су дочеки́вали ајду́ке. [1]
  2. Би̏о во̏ђа од ајду́ка. [2] [3] Фаркаждин Сомбор Футог Српски Крстур Итебеј [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 334, 335, 336.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 23, 319, 526.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ајдук&oldid=185889”