غَفَرَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- поново се разболети
- поново се отворити
- погоршати се (рана)
- опет осетити (љубавну чежњу)
- прекрити
- опростити (грех)
Примери:
- .قَدْ غُفِرَتْ جُرُوحِهِ وَ مَاتَ بِسُرْعَةٍ
- Његове ране су се погоршале и он убрзо умре.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
поново се разболети | يَغْفِرُ | غَفَرَ | 1. |
прекривати, придодати опрост греха | يُغَفِّرُ | غَفَّرَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
прекрити, сакрити | يُغْفِرُ | أَغْفَرَ | 4. |
имати индулегенцију | يَتَغَفَّرُ | تَغَفَّرَ | 5. |
међусобно опраштати | يَتَغَافَرُ | تَغَافَرَ | 6. |
бити опроштен | يَنْغَفِرُ | إِنْغَفَرَ | 7. |
опростити | يَغْتَفِرُ | إِغْتَفَرَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
замолити за опрост | يَسْتَغْفِرُ | إِسْتَغْفَرَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أُمْكِنُ أَنْ أُغْفِرَ وَلَكِنَّ لاَ أَسْتَطِيع أَنْ أَنْسَى
- Могу опростити, али не могу заборавити.
Асоцијације:
Изведене речи:
- غَافِرٌ - онај који опрашта грехове
- غَفْرًا - опростите! пардон!
- غُفْرَانٌ - опрост, опроштење, помиловање
- غِفْرَةٌ - опрост
- غَفِيرٌ - опрост
- مُغْتَفَرٌ - неопростив (грех)
- مَغْفَرَةٌ - опрост, разрешење (од греха)
- مَغْفُورٌ - помилован
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола غَفَرَ (ġafara) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
غَافِرٌ (ḡāfirun) (ġāfirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَغْفُورٌ (maḡfūrun) (maġfūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غَفَرْتُ (ḡafartu) (ġafartu) |
غَفَرْتَ (ḡafarta) (ġafarta) |
غَفَرَ (ġafara) |
غَفَرْتُمَا (ḡafartumā) (ġafartumā) |
غَفَرَا (ḡafarā) (ġafarā) |
غَفَرْنَا (ḡafarnā) (ġafarnā) |
غَفَرْتُمْ (ḡafartum) (ġafartum) |
غَفَرُوا (ḡafarū) (ġafarū) | |||
f | غَفَرْتِ (ḡafarti) (ġafarti) |
غَفَرَتْ (ḡafarat) (ġafarat) |
غَفَرَتَا (ḡafaratā) (ġafaratā) |
غَفَرْتُنَّ (ḡafartunna) (ġafartunna) |
غَفَرْنَ (ḡafarna) (ġafarna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَغْفِرُ (ʾaḡfiru) (ʾaġfiru) |
تَغْفِرُ (taḡfiru) (taġfiru) |
يَغْفِرُ (yaḡfiru) (yaġfiru) |
تَغْفِرَانِ (taḡfirāni) (taġfirāni) |
يَغْفِرَانِ (yaḡfirāni) (yaġfirāni) |
نَغْفِرُ (naḡfiru) (naġfiru) |
تَغْفِرُونَ (taḡfirūna) (taġfirūna) |
يَغْفِرُونَ (yaḡfirūna) (yaġfirūna) | |||
f | تَغْفِرِينَ (taḡfirīna) (taġfirīna) |
تَغْفِرُ (taḡfiru) (taġfiru) |
تَغْفِرَانِ (taḡfirāni) (taġfirāni) |
تَغْفِرْنَ (taḡfirna) (taġfirna) |
يَغْفِرْنَ (yaḡfirna) (yaġfirna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَغْفِرَ (ʾaḡfira) (ʾaġfira) |
تَغْفِرَ (taḡfira) (taġfira) |
يَغْفِرَ (yaḡfira) (yaġfira) |
تَغْفِرَا (taḡfirā) (taġfirā) |
يَغْفِرَا (yaḡfirā) (yaġfirā) |
نَغْفِرَ (naḡfira) (naġfira) |
تَغْفِرُوا (taḡfirū) (taġfirū) |
يَغْفِرُوا (yaḡfirū) (yaġfirū) | |||
f | تَغْفِرِي (taḡfirī) (taġfirī) |
تَغْفِرَ (taḡfira) (taġfira) |
تَغْفِرَا (taḡfirā) (taġfirā) |
تَغْفِرْنَ (taḡfirna) (taġfirna) |
يَغْفِرْنَ (yaḡfirna) (yaġfirna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَغْفِرْ (ʾaḡfir) (ʾaġfir) |
تَغْفِرْ (taḡfir) (taġfir) |
يَغْفِرْ (yaḡfir) (yaġfir) |
تَغْفِرَا (taḡfirā) (taġfirā) |
يَغْفِرَا (yaḡfirā) (yaġfirā) |
نَغْفِرْ (naḡfir) (naġfir) |
تَغْفِرُوا (taḡfirū) (taġfirū) |
يَغْفِرُوا (yaḡfirū) (yaġfirū) | |||
f | تَغْفِرِي (taḡfirī) (taġfirī) |
تَغْفِرْ (taḡfir) (taġfir) |
تَغْفِرَا (taḡfirā) (taġfirā) |
تَغْفِرْنَ (taḡfirna) (taġfirna) |
يَغْفِرْنَ (yaḡfirna) (yaġfirna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِغْفِرْ (iḡfir) (iġfir) |
اِغْفِرَا (iḡfirā) (iġfirā) |
اِغْفِرُوا (iḡfirū) (iġfirū) |
||||||||
f | اِغْفِرِي (iḡfirī) (iġfirī) |
اِغْفِرْنَ (iḡfirna) (iġfirna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غُفِرْتُ (ḡufirtu) (ġufirtu) |
غُفِرْتَ (ḡufirta) (ġufirta) |
غُفِرَ (ġufira) |
غُفِرْتُمَا (ḡufirtumā) (ġufirtumā) |
غُفِرَا (ḡufirā) (ġufirā) |
غُفِرْنَا (ḡufirnā) (ġufirnā) |
غُفِرْتُمْ (ḡufirtum) (ġufirtum) |
غُفِرُوا (ḡufirū) (ġufirū) | |||
f | غُفِرْتِ (ḡufirti) (ġufirti) |
غُفِرَتْ (ḡufirat) (ġufirat) |
غُفِرَتَا (ḡufiratā) (ġufiratā) |
غُفِرْتُنَّ (ḡufirtunna) (ġufirtunna) |
غُفِرْنَ (ḡufirna) (ġufirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُغْفَرُ (ʾuḡfaru) (ʾuġfaru) |
تُغْفَرُ (tuḡfaru) (tuġfaru) |
يُغْفَرُ (yuḡfaru) (yuġfaru) |
تُغْفَرَانِ (tuḡfarāni) (tuġfarāni) |
يُغْفَرَانِ (yuḡfarāni) (yuġfarāni) |
نُغْفَرُ (nuḡfaru) (nuġfaru) |
تُغْفَرُونَ (tuḡfarūna) (tuġfarūna) |
يُغْفَرُونَ (yuḡfarūna) (yuġfarūna) | |||
f | تُغْفَرِينَ (tuḡfarīna) (tuġfarīna) |
تُغْفَرُ (tuḡfaru) (tuġfaru) |
تُغْفَرَانِ (tuḡfarāni) (tuġfarāni) |
تُغْفَرْنَ (tuḡfarna) (tuġfarna) |
يُغْفَرْنَ (yuḡfarna) (yuġfarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُغْفَرَ (ʾuḡfara) (ʾuġfara) |
تُغْفَرَ (tuḡfara) (tuġfara) |
يُغْفَرَ (yuḡfara) (yuġfara) |
تُغْفَرَا (tuḡfarā) (tuġfarā) |
يُغْفَرَا (yuḡfarā) (yuġfarā) |
نُغْفَرَ (nuḡfara) (nuġfara) |
تُغْفَرُوا (tuḡfarū) (tuġfarū) |
يُغْفَرُوا (yuḡfarū) (yuġfarū) | |||
f | تُغْفَرِي (tuḡfarī) (tuġfarī) |
تُغْفَرَ (tuḡfara) (tuġfara) |
تُغْفَرَا (tuḡfarā) (tuġfarā) |
تُغْفَرْنَ (tuḡfarna) (tuġfarna) |
يُغْفَرْنَ (yuḡfarna) (yuġfarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُغْفَرْ (ʾuḡfar) (ʾuġfar) |
تُغْفَرْ (tuḡfar) (tuġfar) |
يُغْفَرْ (yuḡfar) (yuġfar) |
تُغْفَرَا (tuḡfarā) (tuġfarā) |
يُغْفَرَا (yuḡfarā) (yuġfarā) |
نُغْفَرْ (nuḡfar) (nuġfar) |
تُغْفَرُوا (tuḡfarū) (tuġfarū) |
يُغْفَرُوا (yuḡfarū) (yuġfarū) | |||
f | تُغْفَرِي (tuḡfarī) (tuġfarī) |
تُغْفَرْ (tuḡfar) (tuġfar) |
تُغْفَرَا (tuḡfarā) (tuġfarā) |
تُغْفَرْنَ (tuḡfarna) (tuġfarna) |
يُغْفَرْنَ (yuḡfarna) (yuġfarna) |