Корен: ظ ه ر*

Изговор:

DIN: ẓаhara

Аудио:

(датотека)

Значења:

појавити се
бити видљив
бити јасан
бити очит
избити
искрснути
изаћи

Примери:

.ظَهَرَتْ صورَتُها العارِيَّةُ عَلى صَفْحَةِ الأُولَى مِن المَجلَّةِ لِلرِجَالِ

Њена обнажена фотографија појавила се на насловници мушког часописа.

Синоними:

بَرَزَ - појавити се, истицати се
بَرَجَ - појавити се, указати се
قامَ - избити, открити се

Супротне речи:

إِصْمَحَلَّ - нестати, ишчезнути
إِخْتَفِىَ - сакрити се, склонити се, ишчезнути, нестати
زالَ - отићи, нестати

Изреке и пословице:

.تَكَلَّمْ عَنِ الشَّيْطانِ وَ هُوَ سَيَظْهَرُ

"Причај о ђаволу и он ће се појавити." - Италијанска пословица

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
појавити се	يَظْهَرُ	ظَهَرَ	1.
занемарити	يُظَهِرُ	ظَهَّرَ	2.
помагати	يُظَاهِرُ	ظَاهَرَ	3.
показати, открити	يُظْهِرُ	أَظْهَرَ	4.
развести се од	يَتَظَهَّرُ	تَظَهَّرَ	5.
међусобно се помагати	يَتَظَاهَرُ	تَظَاهَرَ	6.
/	/	/	7.
занемарити	يَظَّهِرُ	إِظَّهَرَ	8.
/	/	/	9.
показати, открити	يَيْتَظْهِرُ	إِسْتَظْهَرَ	10.

Асоцијације:

روحٌ - дух
تَوَهُّمٌ - привиђење
شَبَحٌ - авет

Изведене речи:

إِظْهارٌ - показивање, откривање
إِظْهارِيٌّ - спољашњи
تَظاهُرٌ - спољашњост, видљивост, привид
ظاهِرٌ - видљив, очит

Сродни чланци са Википедије:

ظَهَرَ

Преводи

Енглески: [1] appear ☞^en

Италијански: [1] apparire ☞^it

Немачки: [1] erscheinen ☞^de

Шпански: [1] aparecer ☞^es

Француски: [1] apparaître ☞^fr

Фински: [1] ilmestyä ☞^fi

Грчки: [1] εμφανίζομαι ☞^el

Руски: [1] появляться ☞^ru

Португалски: [1] aparecer ☞^pt

Македонски: [1] се појави ☞^mk

Српски: [1] појавити се ☞^sr

Мађарски: [1] feltűnik ☞^hu

Бугарски: [1] появявам се ☞^bg

Кинески: [1] 出現 ☞^zh

Конјугација глагола ظَهرَ (ẓahаra) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					ظَاهِرٌ (ẓāhirun) (ẓāhirun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَظْهُورٌ (maẓhūrun) (maẓhūrun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ظَهرْتُ (ẓahаrtu)	ظَهرْتَ (ẓahаrta)	ظَهرَ (ẓahаra)	ظَهرْتُمَا (ẓahаrtumā)	ظَهرَا (ẓahаrā)	ظَهرْنَا (ẓahаrnā)	ظَهرْتُمْ (ẓahаrtum)	ظَهرُوا (ẓahаrū)
индикатив перфекта الماضي	f	ظَهرْتُ (ẓahаrtu)	ظَهرْتِ (ẓahаrti)	ظَهرَتْ (ẓahаrat)	ظَهرْتُمَا (ẓahаrtumā)	ظَهرَتَا (ẓahаratā)	ظَهرْنَا (ẓahаrnā)	ظَهرْتُنَّ (ẓahаrtunna)	ظَهرْنَ (ẓahаrna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَظْهرُ (ʾaẓhаru)	تَظْهرُ (taẓhаru)	يَظْهرُ (yaẓhаru)	تَظْهرَانِ (taẓhаrāni)	يَظْهرَانِ (yaẓhаrāni)	نَظْهرُ (naẓhаru)	تَظْهرُونَ (taẓhаrūna)	يَظْهرُونَ (yaẓhаrūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَظْهرُ (ʾaẓhаru)	تَظْهرِينَ (taẓhаrīna)	تَظْهرُ (taẓhаru)	تَظْهرَانِ (taẓhаrāni)	تَظْهرَانِ (taẓhаrāni)	نَظْهرُ (naẓhаru)	تَظْهرْنَ (taẓhаrna)	يَظْهرْنَ (yaẓhаrna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَظْهرَ (ʾaẓhаra)	تَظْهرَ (taẓhаra)	يَظْهرَ (yaẓhаra)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	يَظْهرَا (yaẓhаrā)	نَظْهرَ (naẓhаra)	تَظْهرُوا (taẓhаrū)	يَظْهرُوا (yaẓhаrū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَظْهرَ (ʾaẓhаra)	تَظْهرِي (taẓhаrī)	تَظْهرَ (taẓhаra)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	نَظْهرَ (naẓhаra)	تَظْهرْنَ (taẓhаrna)	يَظْهرْنَ (yaẓhаrna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَظْهرْ (ʾaẓhаr)	تَظْهرْ (taẓhаr)	يَظْهرْ (yaẓhаr)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	يَظْهرَا (yaẓhаrā)	نَظْهرْ (naẓhаr)	تَظْهرُوا (taẓhаrū)	يَظْهرُوا (yaẓhаrū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَظْهرْ (ʾaẓhаr)	تَظْهرِي (taẓhаrī)	تَظْهرْ (taẓhаr)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	تَظْهرَا (taẓhаrā)	نَظْهرْ (naẓhаr)	تَظْهرْنَ (taẓhаrna)	يَظْهرْنَ (yaẓhаrna)
императив الأمر	m		اظْهرْ (ẓhаr)		اظْهرَا (ẓhаrā)			اظْهرُوا (ẓhаrū)
императив الأمر	f		اظْهرِي (ẓhаrī)		اظْهرَا (ẓhаrā)			اظْهرْنَ (ẓhаrna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ظُهِرْتُ (ẓuhirtu) (ẓuhirtu)	ظُهِرْتَ (ẓuhirta) (ẓuhirta)	ظُهِرَ (ẓuhira)	ظُهِرْتُمَا (ẓuhirtumā) (ẓuhirtumā)	ظُهِرَا (ẓuhirā) (ẓuhirā)	ظُهِرْنَا (ẓuhirnā) (ẓuhirnā)	ظُهِرْتُمْ (ẓuhirtum) (ẓuhirtum)	ظُهِرُوا (ẓuhirū) (ẓuhirū)
индикатив перфекта الماضي	f	ظُهِرْتُ (ẓuhirtu) (ẓuhirtu)	ظُهِرْتِ (ẓuhirti) (ẓuhirti)	ظُهِرَتْ (ẓuhirat) (ẓuhirat)	ظُهِرْتُمَا (ẓuhirtumā) (ẓuhirtumā)	ظُهِرَتَا (ẓuhiratā) (ẓuhiratā)	ظُهِرْنَا (ẓuhirnā) (ẓuhirnā)	ظُهِرْتُنَّ (ẓuhirtunna) (ẓuhirtunna)	ظُهِرْنَ (ẓuhirna) (ẓuhirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُظْهَرُ (ʾuẓharu) (ʾuẓharu)	تُظْهَرُ (tuẓharu) (tuẓharu)	يُظْهَرُ (yuẓharu) (yuẓharu)	تُظْهَرَانِ (tuẓharāni) (tuẓharāni)	يُظْهَرَانِ (yuẓharāni) (yuẓharāni)	نُظْهَرُ (nuẓharu) (nuẓharu)	تُظْهَرُونَ (tuẓharūna) (tuẓharūna)	يُظْهَرُونَ (yuẓharūna) (yuẓharūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُظْهَرُ (ʾuẓharu) (ʾuẓharu)	تُظْهَرِينَ (tuẓharīna) (tuẓharīna)	تُظْهَرُ (tuẓharu) (tuẓharu)	تُظْهَرَانِ (tuẓharāni) (tuẓharāni)	تُظْهَرَانِ (tuẓharāni) (tuẓharāni)	نُظْهَرُ (nuẓharu) (nuẓharu)	تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna)	يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُظْهَرَ (ʾuẓhara) (ʾuẓhara)	تُظْهَرَ (tuẓhara) (tuẓhara)	يُظْهَرَ (yuẓhara) (yuẓhara)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	يُظْهَرَا (yuẓharā) (yuẓharā)	نُظْهَرَ (nuẓhara) (nuẓhara)	تُظْهَرُوا (tuẓharū) (tuẓharū)	يُظْهَرُوا (yuẓharū) (yuẓharū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُظْهَرَ (ʾuẓhara) (ʾuẓhara)	تُظْهَرِي (tuẓharī) (tuẓharī)	تُظْهَرَ (tuẓhara) (tuẓhara)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	نُظْهَرَ (nuẓhara) (nuẓhara)	تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna)	يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُظْهَرْ (ʾuẓhar) (ʾuẓhar)	تُظْهَرْ (tuẓhar) (tuẓhar)	يُظْهَرْ (yuẓhar) (yuẓhar)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	يُظْهَرَا (yuẓharā) (yuẓharā)	نُظْهَرْ (nuẓhar) (nuẓhar)	تُظْهَرُوا (tuẓharū) (tuẓharū)	يُظْهَرُوا (yuẓharū) (yuẓharū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُظْهَرْ (ʾuẓhar) (ʾuẓhar)	تُظْهَرِي (tuẓharī) (tuẓharī)	تُظْهَرْ (tuẓhar) (tuẓhar)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	تُظْهَرَا (tuẓharā) (tuẓharā)	نُظْهَرْ (nuẓhar) (nuẓhar)	تُظْهَرْنَ (tuẓharna) (tuẓharna)	يُظْهَرْنَ (yuẓharna) (yuẓharna)

=Референце