طَرَحَ

Играч бејзбола баца лоптицу.

Корен: ط ر ح*

Изговор:

DIN: ṭaraḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бацити
2. одбацити
3. удаљити
4. одстранити
5. оставити
6. уклонити
7. отерати
8. одагнати
9. одгурнути

Примери:

.طَرَحَتْهُ القَدَرُ عَلى كُلَّ مَطْرَحٍ

Судбина га је бацала на све стране.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бацити	يَطْرَحُ	طَرَحَ	1.
бацити	يُطَرِّحُ	طَرَّحَ	2.
узајамно разменити	يُطَارِحُ	طَارَحَ	3.
бацити, удаљити	يُطْرِحُ	أَطْرَحَ	4.
пасти, срушити се	يَتَطَرَّحُ	تَطَرَّحَ	5.
међусобно добацивати	يَتَطَارَحُ	تَطَارَحَ	6.
бити бачен	يَنْطَرِحُ	إِنْطَرَحَ	7.
одбацити	يَطَّرِحُ	إِطَّرَحَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• رَمَى - бацити
• قَذَفَ - бацити
• رَفَضَ - одбацити
• أَبْعَدَ - удаљити

Супротне речи:

• قَرَّبَ - приближити

Изреке и пословице:

.الثُعْبانُ الذِي لا يَسْتَطِيعُ أَنْ يَطْرَحَ جِلْدَهُ يَجِبُ أَنْ يَمُوتَ

Змија која не може одбацити своју кожу мора умрети.

Асоцијације:

• حَجَرٌ - камен
• مُصِيبَةٌ - невоља
• شَكٌّ - сумња
• ظِلٌّ - сенка

Изведене речи:

• طَرَّحَ - побацити, изазвати побачај
• طارَحَ - узајамно разменити
• أَطْرَحَ - сурвати се
• تَطَرَّحَ - пасти, срушити се
• تَطارَحَ - расправљати
• إِنْطَرَحَ - бити одбачен; бити отеран
• إِطَّرَحَ - одрећи се
• إِطْراحٌ - одбацивање
• أُطْرُوحَةٌ - дисертација; теза
• طَرْحٌ - бацање, одбацивање
• مُطارَحَةٌ - разговор, конверзација

Сродни чланци са Википедије:

طَرَحَ

Преводи

Енглески: [1] throw away ☞en Италијански: [1] buttare via ☞it Немачки: [1] wegwerfen ☞de Шпански: [1] tirar ☞es Француски: [1] rejeter ☞fr Фински: [1] heittää pois ☞fi Грчки: [1] πετάω ☞el

Руски: [1] выбрасывать ☞ru Португалски: [1] jogar fora ☞pt Македонски: [1] фрлаат ☞mk Српски: [1] одбацити ☞sr Мађарски: [1] eldob ☞hu Бугарски: [1] хабя ☞bg Кинески: [1] 棄置 ☞zh

Конјугација глагола طَرَحَ (ṭaraḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						طَارِحٌ (ṭāriḥun) (ṭāriḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَطْرُوحٌ (maṭrūḥun) (maṭrūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	طَرَحْتُ (ṭaraḥtu) (ṭaraḥtu)	طَرَحْتَ (ṭaraḥta) (ṭaraḥta)	طَرَحَ (ṭaraḥa)		طَرَحْتُمَا (ṭaraḥtumā) (ṭaraḥtumā)	طَرَحَا (ṭaraḥā) (ṭaraḥā)		طَرَحْنَا (ṭaraḥnā) (ṭaraḥnā)	طَرَحْتُمْ (ṭaraḥtum) (ṭaraḥtum)	طَرَحُوا (ṭaraḥū) (ṭaraḥū)
	f		طَرَحْتِ (ṭaraḥti) (ṭaraḥti)	طَرَحَتْ (ṭaraḥat) (ṭaraḥat)			طَرَحَتَا (ṭaraḥatā) (ṭaraḥatā)			طَرَحْتُنَّ (ṭaraḥtunna) (ṭaraḥtunna)	طَرَحْنَ (ṭaraḥna) (ṭaraḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَطْرَحُ (ʾaṭraḥu) (ʾaṭraḥu)	تَطْرَحُ (taṭraḥu) (taṭraḥu)	يَطْرَحُ (yaṭraḥu) (yaṭraḥu)		تَطْرَحَانِ (taṭraḥāni) (taṭraḥāni)	يَطْرَحَانِ (yaṭraḥāni) (yaṭraḥāni)		نَطْرَحُ (naṭraḥu) (naṭraḥu)	تَطْرَحُونَ (taṭraḥūna) (taṭraḥūna)	يَطْرَحُونَ (yaṭraḥūna) (yaṭraḥūna)
	f		تَطْرَحِينَ (taṭraḥīna) (taṭraḥīna)	تَطْرَحُ (taṭraḥu) (taṭraḥu)			تَطْرَحَانِ (taṭraḥāni) (taṭraḥāni)			تَطْرَحْنَ (taṭraḥna) (taṭraḥna)	يَطْرَحْنَ (yaṭraḥna) (yaṭraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَطْرَحَ (ʾaṭraḥa) (ʾaṭraḥa)	تَطْرَحَ (taṭraḥa) (taṭraḥa)	يَطْرَحَ (yaṭraḥa) (yaṭraḥa)		تَطْرَحَا (taṭraḥā) (taṭraḥā)	يَطْرَحَا (yaṭraḥā) (yaṭraḥā)		نَطْرَحَ (naṭraḥa) (naṭraḥa)	تَطْرَحُوا (taṭraḥū) (taṭraḥū)	يَطْرَحُوا (yaṭraḥū) (yaṭraḥū)
	f		تَطْرَحِي (taṭraḥī) (taṭraḥī)	تَطْرَحَ (taṭraḥa) (taṭraḥa)			تَطْرَحَا (taṭraḥā) (taṭraḥā)			تَطْرَحْنَ (taṭraḥna) (taṭraḥna)	يَطْرَحْنَ (yaṭraḥna) (yaṭraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَطْرَحْ (ʾaṭraḥ) (ʾaṭraḥ)	تَطْرَحْ (taṭraḥ) (taṭraḥ)	يَطْرَحْ (yaṭraḥ) (yaṭraḥ)		تَطْرَحَا (taṭraḥā) (taṭraḥā)	يَطْرَحَا (yaṭraḥā) (yaṭraḥā)		نَطْرَحْ (naṭraḥ) (naṭraḥ)	تَطْرَحُوا (taṭraḥū) (taṭraḥū)	يَطْرَحُوا (yaṭraḥū) (yaṭraḥū)
	f		تَطْرَحِي (taṭraḥī) (taṭraḥī)	تَطْرَحْ (taṭraḥ) (taṭraḥ)			تَطْرَحَا (taṭraḥā) (taṭraḥā)			تَطْرَحْنَ (taṭraḥna) (taṭraḥna)	يَطْرَحْنَ (yaṭraḥna) (yaṭraḥna)
императив الأمر	m		اِطْرَحْ (iṭraḥ) (iṭraḥ)			اِطْرَحَا (iṭraḥā) (iṭraḥā)				اِطْرَحُوا (iṭraḥū) (iṭraḥū)
	f		اِطْرَحِي (iṭraḥī) (iṭraḥī)							اِطْرَحْنَ (iṭraḥna) (iṭraḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	طُرِحْتُ (ṭuriḥtu) (ṭuriḥtu)	طُرِحْتَ (ṭuriḥta) (ṭuriḥta)	طُرِحَ (ṭuriḥa)		طُرِحْتُمَا (ṭuriḥtumā) (ṭuriḥtumā)	طُرِحَا (ṭuriḥā) (ṭuriḥā)		طُرِحْنَا (ṭuriḥnā) (ṭuriḥnā)	طُرِحْتُمْ (ṭuriḥtum) (ṭuriḥtum)	طُرِحُوا (ṭuriḥū) (ṭuriḥū)
	f		طُرِحْتِ (ṭuriḥti) (ṭuriḥti)	طُرِحَتْ (ṭuriḥat) (ṭuriḥat)			طُرِحَتَا (ṭuriḥatā) (ṭuriḥatā)			طُرِحْتُنَّ (ṭuriḥtunna) (ṭuriḥtunna)	طُرِحْنَ (ṭuriḥna) (ṭuriḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُطْرَحُ (ʾuṭraḥu) (ʾuṭraḥu)	تُطْرَحُ (tuṭraḥu) (tuṭraḥu)	يُطْرَحُ (yuṭraḥu) (yuṭraḥu)		تُطْرَحَانِ (tuṭraḥāni) (tuṭraḥāni)	يُطْرَحَانِ (yuṭraḥāni) (yuṭraḥāni)		نُطْرَحُ (nuṭraḥu) (nuṭraḥu)	تُطْرَحُونَ (tuṭraḥūna) (tuṭraḥūna)	يُطْرَحُونَ (yuṭraḥūna) (yuṭraḥūna)
	f		تُطْرَحِينَ (tuṭraḥīna) (tuṭraḥīna)	تُطْرَحُ (tuṭraḥu) (tuṭraḥu)			تُطْرَحَانِ (tuṭraḥāni) (tuṭraḥāni)			تُطْرَحْنَ (tuṭraḥna) (tuṭraḥna)	يُطْرَحْنَ (yuṭraḥna) (yuṭraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُطْرَحَ (ʾuṭraḥa) (ʾuṭraḥa)	تُطْرَحَ (tuṭraḥa) (tuṭraḥa)	يُطْرَحَ (yuṭraḥa) (yuṭraḥa)		تُطْرَحَا (tuṭraḥā) (tuṭraḥā)	يُطْرَحَا (yuṭraḥā) (yuṭraḥā)		نُطْرَحَ (nuṭraḥa) (nuṭraḥa)	تُطْرَحُوا (tuṭraḥū) (tuṭraḥū)	يُطْرَحُوا (yuṭraḥū) (yuṭraḥū)
	f		تُطْرَحِي (tuṭraḥī) (tuṭraḥī)	تُطْرَحَ (tuṭraḥa) (tuṭraḥa)			تُطْرَحَا (tuṭraḥā) (tuṭraḥā)			تُطْرَحْنَ (tuṭraḥna) (tuṭraḥna)	يُطْرَحْنَ (yuṭraḥna) (yuṭraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُطْرَحْ (ʾuṭraḥ) (ʾuṭraḥ)	تُطْرَحْ (tuṭraḥ) (tuṭraḥ)	يُطْرَحْ (yuṭraḥ) (yuṭraḥ)		تُطْرَحَا (tuṭraḥā) (tuṭraḥā)	يُطْرَحَا (yuṭraḥā) (yuṭraḥā)		نُطْرَحْ (nuṭraḥ) (nuṭraḥ)	تُطْرَحُوا (tuṭraḥū) (tuṭraḥū)	يُطْرَحُوا (yuṭraḥū) (yuṭraḥū)
	f		تُطْرَحِي (tuṭraḥī) (tuṭraḥī)	تُطْرَحْ (tuṭraḥ) (tuṭraḥ)			تُطْرَحَا (tuṭraḥā) (tuṭraḥā)			تُطْرَحْنَ (tuṭraḥna) (tuṭraḥna)	يُطْرَحْنَ (yuṭraḥna) (yuṭraḥna)