صَرَعَ

Рвање.

Корен: ص ر ع*

Изговор:

DIN: ṣaraʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. оборити
2. срушити
3. бацити на тло
4. треснути о земљу
5. уплашити
6. спевати у полустиховима

Примери:

.صَرَعْتُ العَديَ عَلى الإَرضَ

Оборио сам непријатеља на земљу.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
оборити	يَصْرَعُ	صَرَعَ	1.
силовито срушити	يُصَرِّعُ	صَرَّعَ	2.
рвати се с	يُصَارِعُ	صَارَعَ	3.
/	/	/	4.
понизити се пред	يَتَصَرَّعُ	تَصَرَّعَ	5.
борити се међусобно	يَتَصَارَعُ	تَصَارَعَ	6.
бити оборен	يَنْصَرِعُ	إِنْصَرَعَ	7.
рвати се	يَصْطَرِعُ	إِصْطَرَعَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• ضَرَبَ - ударити
• صَفَعَ - ошамарити
• لَطَمَ - ошамарити

Супротне речи:

• دَلَّلَ - мазити

Изреке и пословице:

.تُظَلِّلُ الشَّجَرَةُ كلَّ فَرْدٍ حَتى الذي يُريدُ أَنْ يَصْرَعَها

Дрво даје своју сенку чак и ономе који жели да га обори.

Асоцијације:

• صَدْمَةٌ - шок
• حَرْبٌ - рат
• ضَرْبَةٌ - ударац
• خَوْفٌ - страх

Изведене речи:

• صَرْعٌ - епилепсија, главобоља, мигрена. одговарајући супротни део, начин, врста, облик, стање
• إِصْطِراعٌ - рвање
• صِرْعَةٌ - обарање, пад
• مُصارِعُ المُحْتَرِفِ гладијатор
• مَصْرَعٌ - валиште, бојиште, арена. место погибије, пропаст, смрт, удес
• مَصْروعُ المُخَدَّراتِ - жртва наркотика
• صَرَعٌ - лудили, беснило
• صِراعَةٌ - рвачка вештина
• تََصْريعٌ - римовање првог са другим полустихом
• صَريعُ الشَّرابِ - огрезао у пићу
• صِراعٌ - сукоб, рат

Сродни чланци са Википедије:

صَرَعَ

Преводи

Енглески: [1] knock down ☞en Италијански: [1] abbattere ☞it Немачки: [1] niederschlagen ☞de Шпански: [1] derribar ☞es Француски: [1] abattre ☞fr Фински: [1] tinkiä ☞fi Грчки: [1] γκρεμίζω ☞el

Руски: [1] ломать ☞ru Португалски: [1] derrubar ☞pt Македонски: [1] урнеме ☞mk Српски: [1] оборити ☞sr Мађарски: [1] leüt ☞hu Бугарски: [1] повалям ☞bg Кинески: [1] 击倒 ☞zh

Конјугација глагола صَرعَ (ṣarаʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَارِعٌ (ṣāriʿun) (ṣāriʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْرُوعٌ (maṣrūʿun) (maṣrūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَرعْتُ (ṣarаʿtu)	صَرعْتَ (ṣarаʿta)	صَرعَ (ṣarаʿa)		صَرعْتُمَا (ṣarаʿtumā)	صَرعَا (ṣarаʿā)		صَرعْنَا (ṣarаʿnā)	صَرعْتُمْ (ṣarаʿtum)	صَرعُوا (ṣarаʿū)
	f		صَرعْتِ (ṣarаʿti)	صَرعَتْ (ṣarаʿat)			صَرعَتَا (ṣarаʿatā)			صَرعْتُنَّ (ṣarаʿtunna)	صَرعْنَ (ṣarаʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْرعُ (ʾaṣrаʿu)	تَصْرعُ (taṣrаʿu)	يَصْرعُ (yaṣrаʿu)		تَصْرعَانِ (taṣrаʿāni)	يَصْرعَانِ (yaṣrаʿāni)		نَصْرعُ (naṣrаʿu)	تَصْرعُونَ (taṣrаʿūna)	يَصْرعُونَ (yaṣrаʿūna)
	f		تَصْرعِينَ (taṣrаʿīna)	تَصْرعُ (taṣrаʿu)			تَصْرعَانِ (taṣrаʿāni)			تَصْرعْنَ (taṣrаʿna)	يَصْرعْنَ (yaṣrаʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْرعَ (ʾaṣrаʿa)	تَصْرعَ (taṣrаʿa)	يَصْرعَ (yaṣrаʿa)		تَصْرعَا (taṣrаʿā)	يَصْرعَا (yaṣrаʿā)		نَصْرعَ (naṣrаʿa)	تَصْرعُوا (taṣrаʿū)	يَصْرعُوا (yaṣrаʿū)
	f		تَصْرعِي (taṣrаʿī)	تَصْرعَ (taṣrаʿa)			تَصْرعَا (taṣrаʿā)			تَصْرعْنَ (taṣrаʿna)	يَصْرعْنَ (yaṣrаʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْرعْ (ʾaṣrаʿ)	تَصْرعْ (taṣrаʿ)	يَصْرعْ (yaṣrаʿ)		تَصْرعَا (taṣrаʿā)	يَصْرعَا (yaṣrаʿā)		نَصْرعْ (naṣrаʿ)	تَصْرعُوا (taṣrаʿū)	يَصْرعُوا (yaṣrаʿū)
	f		تَصْرعِي (taṣrаʿī)	تَصْرعْ (taṣrаʿ)			تَصْرعَا (taṣrаʿā)			تَصْرعْنَ (taṣrаʿna)	يَصْرعْنَ (yaṣrаʿna)
императив الأمر	m		اصْرعْ (ṣrаʿ)			اصْرعَا (ṣrаʿā)				اصْرعُوا (ṣrаʿū)
	f		اصْرعِي (ṣrаʿī)							اصْرعْنَ (ṣrаʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُرِعْتُ (ṣuriʿtu) (ṣuriʿtu)	صُرِعْتَ (ṣuriʿta) (ṣuriʿta)	صُرِعَ (ṣuriʿa)		صُرِعْتُمَا (ṣuriʿtumā) (ṣuriʿtumā)	صُرِعَا (ṣuriʿā) (ṣuriʿā)		صُرِعْنَا (ṣuriʿnā) (ṣuriʿnā)	صُرِعْتُمْ (ṣuriʿtum) (ṣuriʿtum)	صُرِعُوا (ṣuriʿū) (ṣuriʿū)
	f		صُرِعْتِ (ṣuriʿti) (ṣuriʿti)	صُرِعَتْ (ṣuriʿat) (ṣuriʿat)			صُرِعَتَا (ṣuriʿatā) (ṣuriʿatā)			صُرِعْتُنَّ (ṣuriʿtunna) (ṣuriʿtunna)	صُرِعْنَ (ṣuriʿna) (ṣuriʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْرَعُ (ʾuṣraʿu) (ʾuṣraʿu)	تُصْرَعُ (tuṣraʿu) (tuṣraʿu)	يُصْرَعُ (yuṣraʿu) (yuṣraʿu)		تُصْرَعَانِ (tuṣraʿāni) (tuṣraʿāni)	يُصْرَعَانِ (yuṣraʿāni) (yuṣraʿāni)		نُصْرَعُ (nuṣraʿu) (nuṣraʿu)	تُصْرَعُونَ (tuṣraʿūna) (tuṣraʿūna)	يُصْرَعُونَ (yuṣraʿūna) (yuṣraʿūna)
	f		تُصْرَعِينَ (tuṣraʿīna) (tuṣraʿīna)	تُصْرَعُ (tuṣraʿu) (tuṣraʿu)			تُصْرَعَانِ (tuṣraʿāni) (tuṣraʿāni)			تُصْرَعْنَ (tuṣraʿna) (tuṣraʿna)	يُصْرَعْنَ (yuṣraʿna) (yuṣraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْرَعَ (ʾuṣraʿa) (ʾuṣraʿa)	تُصْرَعَ (tuṣraʿa) (tuṣraʿa)	يُصْرَعَ (yuṣraʿa) (yuṣraʿa)		تُصْرَعَا (tuṣraʿā) (tuṣraʿā)	يُصْرَعَا (yuṣraʿā) (yuṣraʿā)		نُصْرَعَ (nuṣraʿa) (nuṣraʿa)	تُصْرَعُوا (tuṣraʿū) (tuṣraʿū)	يُصْرَعُوا (yuṣraʿū) (yuṣraʿū)
	f		تُصْرَعِي (tuṣraʿī) (tuṣraʿī)	تُصْرَعَ (tuṣraʿa) (tuṣraʿa)			تُصْرَعَا (tuṣraʿā) (tuṣraʿā)			تُصْرَعْنَ (tuṣraʿna) (tuṣraʿna)	يُصْرَعْنَ (yuṣraʿna) (yuṣraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْرَعْ (ʾuṣraʿ) (ʾuṣraʿ)	تُصْرَعْ (tuṣraʿ) (tuṣraʿ)	يُصْرَعْ (yuṣraʿ) (yuṣraʿ)		تُصْرَعَا (tuṣraʿā) (tuṣraʿā)	يُصْرَعَا (yuṣraʿā) (yuṣraʿā)		نُصْرَعْ (nuṣraʿ) (nuṣraʿ)	تُصْرَعُوا (tuṣraʿū) (tuṣraʿū)	يُصْرَعُوا (yuṣraʿū) (yuṣraʿū)
	f		تُصْرَعِي (tuṣraʿī) (tuṣraʿī)	تُصْرَعْ (tuṣraʿ) (tuṣraʿ)			تُصْرَعَا (tuṣraʿā) (tuṣraʿā)			تُصْرَعْنَ (tuṣraʿna) (tuṣraʿna)	يُصْرَعْنَ (yuṣraʿna) (yuṣraʿna)