ذَبَحَ

Гиљотина.

Корен: ذ ب ح

Изговор:

DIN: ḏabaḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. заклати
2. задавити
3. убити
4. жртвовати
5. принети као жртву
6. разрезати
7. расећи

Примери:

.ذَبَحْنا الذَّجاجَةَ للعَشاءِ

Заклали смо кокошку за вечеру

Синоними:

• نَحَرَ - заклати

Изреке и пословице:

.الكَثِيرُ مِنْ الغُرُورِ يَذْبَحُ مَوْهِبَتُكَ

Велики его убија таленат.

Асоцијације:

• جَلّادٌ - џелат
• سيَّافٌ - џелат
• بَلْطَةٌ - секира
• دَمٌّ - крв

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
заклати, задавити	يَذْبَحُ	ذَبَحَ	1.
извршити покољ	يُذَبِّحُ	ذَبَّحَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
међусобно се поубијати	يَتَذَابَحُ	تَذَابَحَ	6.
бити заклан	يَنْذَبِحُ	إِنْذَبَحَ	7.
одабрати жртвену животињу	يَذَّبِحُ	إِذَّبَحَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изведене речи:

• ذابِحَةٌ - животиња која се може клати /за жртву/
• ذَبّاحٌ - онај који коље, убија, кољач, месар
• ذَبْحٌ - клање, жртвовање, приношење жртве
• ذِبْحٌ - заклана животиња, жртва
• ذَبيحٌ - заклан, удављен, убијен, одређен за жртву /клање/
• ذَبيحِةٌ - жртвена животиња, жртва, курбан
• مَذْبَحٌ - клаоница
• مِذْبَحٌ - нож /месарски, кухињски/
• مَذْبَحَةٌ - полкољ, битка

Сродни чланци са Википедије:

ذَبَحَ

Преводи

Енглески: [1] slaughter ☞en Италијански: [1] macellare ☞it Немачки: [1] schlachten ☞de Шпански: [1] sacrificar ☞es Француски: [1] abattre ☞fr Фински: [1] teurastaa ☞fi Грчки: [1] σφάζω ☞el

Руски: [1] зарезать ☞ru Португалски: [1] abater ☞pt Македонски: [1] колење ☞mk Српски: [1] заклати ☞sr Мађарски: [1] lemészárol ☞hu Бугарски: [1] коля ☞bg Кинески: [1] 宰 ☞zh

Конјугација глагола ذَبحَ (ḏabаḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ذَابِحٌ (ḏābiḥun) (ḏābiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَذْبُوحٌ (maḏbūḥun) (maḏbūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ذَبحْتُ (ḏabаḥtu)	ذَبحْتَ (ḏabаḥta)	ذَبحَ (ḏabаḥa)		ذَبحْتُمَا (ḏabаḥtumā)	ذَبحَا (ḏabаḥā)		ذَبحْنَا (ḏabаḥnā)	ذَبحْتُمْ (ḏabаḥtum)	ذَبحُوا (ḏabаḥū)
	f		ذَبحْتِ (ḏabаḥti)	ذَبحَتْ (ḏabаḥat)			ذَبحَتَا (ḏabаḥatā)			ذَبحْتُنَّ (ḏabаḥtunna)	ذَبحْنَ (ḏabаḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَذْبحُ (ʾaḏbаḥu)	تَذْبحُ (taḏbаḥu)	يَذْبحُ (yaḏbаḥu)		تَذْبحَانِ (taḏbаḥāni)	يَذْبحَانِ (yaḏbаḥāni)		نَذْبحُ (naḏbаḥu)	تَذْبحُونَ (taḏbаḥūna)	يَذْبحُونَ (yaḏbаḥūna)
	f		تَذْبحِينَ (taḏbаḥīna)	تَذْبحُ (taḏbаḥu)			تَذْبحَانِ (taḏbаḥāni)			تَذْبحْنَ (taḏbаḥna)	يَذْبحْنَ (yaḏbаḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَذْبحَ (ʾaḏbаḥa)	تَذْبحَ (taḏbаḥa)	يَذْبحَ (yaḏbаḥa)		تَذْبحَا (taḏbаḥā)	يَذْبحَا (yaḏbаḥā)		نَذْبحَ (naḏbаḥa)	تَذْبحُوا (taḏbаḥū)	يَذْبحُوا (yaḏbаḥū)
	f		تَذْبحِي (taḏbаḥī)	تَذْبحَ (taḏbаḥa)			تَذْبحَا (taḏbаḥā)			تَذْبحْنَ (taḏbаḥna)	يَذْبحْنَ (yaḏbаḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَذْبحْ (ʾaḏbаḥ)	تَذْبحْ (taḏbаḥ)	يَذْبحْ (yaḏbаḥ)		تَذْبحَا (taḏbаḥā)	يَذْبحَا (yaḏbаḥā)		نَذْبحْ (naḏbаḥ)	تَذْبحُوا (taḏbаḥū)	يَذْبحُوا (yaḏbаḥū)
	f		تَذْبحِي (taḏbаḥī)	تَذْبحْ (taḏbаḥ)			تَذْبحَا (taḏbаḥā)			تَذْبحْنَ (taḏbаḥna)	يَذْبحْنَ (yaḏbаḥna)
императив الأمر	m		اذْبحْ (ḏbаḥ)			اذْبحَا (ḏbаḥā)				اذْبحُوا (ḏbаḥū)
	f		اذْبحِي (ḏbаḥī)							اذْبحْنَ (ḏbаḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ذُبِحْتُ (ḏubiḥtu) (ḏubiḥtu)	ذُبِحْتَ (ḏubiḥta) (ḏubiḥta)	ذُبِحَ (ḏubiḥa)		ذُبِحْتُمَا (ḏubiḥtumā) (ḏubiḥtumā)	ذُبِحَا (ḏubiḥā) (ḏubiḥā)		ذُبِحْنَا (ḏubiḥnā) (ḏubiḥnā)	ذُبِحْتُمْ (ḏubiḥtum) (ḏubiḥtum)	ذُبِحُوا (ḏubiḥū) (ḏubiḥū)
	f		ذُبِحْتِ (ḏubiḥti) (ḏubiḥti)	ذُبِحَتْ (ḏubiḥat) (ḏubiḥat)			ذُبِحَتَا (ḏubiḥatā) (ḏubiḥatā)			ذُبِحْتُنَّ (ḏubiḥtunna) (ḏubiḥtunna)	ذُبِحْنَ (ḏubiḥna) (ḏubiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُذْبَحُ (ʾuḏbaḥu) (ʾuḏbaḥu)	تُذْبَحُ (tuḏbaḥu) (tuḏbaḥu)	يُذْبَحُ (yuḏbaḥu) (yuḏbaḥu)		تُذْبَحَانِ (tuḏbaḥāni) (tuḏbaḥāni)	يُذْبَحَانِ (yuḏbaḥāni) (yuḏbaḥāni)		نُذْبَحُ (nuḏbaḥu) (nuḏbaḥu)	تُذْبَحُونَ (tuḏbaḥūna) (tuḏbaḥūna)	يُذْبَحُونَ (yuḏbaḥūna) (yuḏbaḥūna)
	f		تُذْبَحِينَ (tuḏbaḥīna) (tuḏbaḥīna)	تُذْبَحُ (tuḏbaḥu) (tuḏbaḥu)			تُذْبَحَانِ (tuḏbaḥāni) (tuḏbaḥāni)			تُذْبَحْنَ (tuḏbaḥna) (tuḏbaḥna)	يُذْبَحْنَ (yuḏbaḥna) (yuḏbaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُذْبَحَ (ʾuḏbaḥa) (ʾuḏbaḥa)	تُذْبَحَ (tuḏbaḥa) (tuḏbaḥa)	يُذْبَحَ (yuḏbaḥa) (yuḏbaḥa)		تُذْبَحَا (tuḏbaḥā) (tuḏbaḥā)	يُذْبَحَا (yuḏbaḥā) (yuḏbaḥā)		نُذْبَحَ (nuḏbaḥa) (nuḏbaḥa)	تُذْبَحُوا (tuḏbaḥū) (tuḏbaḥū)	يُذْبَحُوا (yuḏbaḥū) (yuḏbaḥū)
	f		تُذْبَحِي (tuḏbaḥī) (tuḏbaḥī)	تُذْبَحَ (tuḏbaḥa) (tuḏbaḥa)			تُذْبَحَا (tuḏbaḥā) (tuḏbaḥā)			تُذْبَحْنَ (tuḏbaḥna) (tuḏbaḥna)	يُذْبَحْنَ (yuḏbaḥna) (yuḏbaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُذْبَحْ (ʾuḏbaḥ) (ʾuḏbaḥ)	تُذْبَحْ (tuḏbaḥ) (tuḏbaḥ)	يُذْبَحْ (yuḏbaḥ) (yuḏbaḥ)		تُذْبَحَا (tuḏbaḥā) (tuḏbaḥā)	يُذْبَحَا (yuḏbaḥā) (yuḏbaḥā)		نُذْبَحْ (nuḏbaḥ) (nuḏbaḥ)	تُذْبَحُوا (tuḏbaḥū) (tuḏbaḥū)	يُذْبَحُوا (yuḏbaḥū) (yuḏbaḥū)
	f		تُذْبَحِي (tuḏbaḥī) (tuḏbaḥī)	تُذْبَحْ (tuḏbaḥ) (tuḏbaḥ)			تُذْبَحَا (tuḏbaḥā) (tuḏbaḥā)			تُذْبَحْنَ (tuḏbaḥna) (tuḏbaḥna)	يُذْبَحْنَ (yuḏbaḥna) (yuḏbaḥna)