حَسَدَ

Несрећан је онај који другоме завиди.

Корен: ح س د

Изговор:

DIN: ḥasada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. позавидети на
2. завидети
3. казнити /Бог због зависти/

Примери:

.حَسَدُوهُ عَلَى سُمْعَتِهِ وَ ثَرْوَتِهِ

Завидели су му на угледу и богатству.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
позавидети, казнити	يَحْسُدُ	حَسَدَ	1.
завидети	يُحَسِّدُ	حَسَّدَ	2.
/	/	/	3.
установити да је завидан	يُحْسِدُ	أَحْسَدَ	4.
/	/	/	5.
један другом завидети	يَتَحَاسَدُ	تَحَاسَدَ	6.
бити обузет завишћу	يَنْحَسِدُ	إِنْحَسَدَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• حَرَصَ عَلَى - бити похлепан (за)

Изреке и пословице:

.الرَجُلُ الذِي لا يَحْسُدُهُ عَلَيْهِ أَحَدًا لَيْسَ سَعِيدًا

Човек којем нико не завиди није срећан.

Асоцијације:

• نُقُودٌ - новац
• ثَرْوَةٌ - богатство
• سَعادَةٌ - срећа
• كَرْهٌ - мржња

Изведене речи:

• حَسَّدَ - завидети
• أَحْسَدَ - уверити се да је завидан
• تَحاسَدَ - један другом завидети
• إِنْحَدَسَ مِنْ ه - бити обузет завишћу према неком
• مَحْسَدَةٌ - узрок зависти
• مَحْسُودٌ - онај коме завиде
• تَحاسُدٌ - међусобна завист
• حاسِدٌ - завидан
• حَسّادٌ - завидник
• حَسادَةٌ - завист
• حَسَدٌ - завист
• حَسُودٌ - завидан

Сродни чланци са Википедије:

حَسَدَ

Преводи

Енглески: [1] envy ☞en Италијански: [1] invidiare ☞it Немачки: [1] beneiden ☞de Шпански: [1] envidiar ☞es Француски: [1] envier ☞fr Фински: [1] kadehtia ☞fi Грчки: [1] ζηλεύω ☞el

Руски: [1] завидовать ☞ru Португалски: [1] invejar ☞pt Македонски: [1] страствен ☞mk Српски: [1] завидети ☞sr Мађарски: [1] irigyel ☞hu Бугарски: [1] завиждам ☞bg Кинески: [1] 羡慕 ☞zh

Конјугација глагола حَسَدَ (ḥasada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَاسِدٌ (ḥāsidun) (ḥāsidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْسُودٌ (maḥsūdun) (maḥsūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَسَدْتُ (ḥasadtu) (ḥasadtu)	حَسَدْتَ (ḥasadta) (ḥasadta)	حَسَدَ (ḥasada)		حَسَدْتُمَا (ḥasadtumā) (ḥasadtumā)	حَسَدَا (ḥasadā) (ḥasadā)		حَسَدْنَا (ḥasadnā) (ḥasadnā)	حَسَدْتُمْ (ḥasadtum) (ḥasadtum)	حَسَدُوا (ḥasadū) (ḥasadū)
	f		حَسَدْتِ (ḥasadti) (ḥasadti)	حَسَدَتْ (ḥasadat) (ḥasadat)			حَسَدَتَا (ḥasadatā) (ḥasadatā)			حَسَدْتُنَّ (ḥasadtunna) (ḥasadtunna)	حَسَدْنَ (ḥasadna) (ḥasadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْسُدُ (ʾaḥsudu) (ʾaḥsudu)	تَحْسُدُ (taḥsudu) (taḥsudu)	يَحْسُدُ (yaḥsudu) (yaḥsudu)		تَحْسُدَانِ (taḥsudāni) (taḥsudāni)	يَحْسُدَانِ (yaḥsudāni) (yaḥsudāni)		نَحْسُدُ (naḥsudu) (naḥsudu)	تَحْسُدُونَ (taḥsudūna) (taḥsudūna)	يَحْسُدُونَ (yaḥsudūna) (yaḥsudūna)
	f		تَحْسُدِينَ (taḥsudīna) (taḥsudīna)	تَحْسُدُ (taḥsudu) (taḥsudu)			تَحْسُدَانِ (taḥsudāni) (taḥsudāni)			تَحْسُدْنَ (taḥsudna) (taḥsudna)	يَحْسُدْنَ (yaḥsudna) (yaḥsudna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْسُدَ (ʾaḥsuda) (ʾaḥsuda)	تَحْسُدَ (taḥsuda) (taḥsuda)	يَحْسُدَ (yaḥsuda) (yaḥsuda)		تَحْسُدَا (taḥsudā) (taḥsudā)	يَحْسُدَا (yaḥsudā) (yaḥsudā)		نَحْسُدَ (naḥsuda) (naḥsuda)	تَحْسُدُوا (taḥsudū) (taḥsudū)	يَحْسُدُوا (yaḥsudū) (yaḥsudū)
	f		تَحْسُدِي (taḥsudī) (taḥsudī)	تَحْسُدَ (taḥsuda) (taḥsuda)			تَحْسُدَا (taḥsudā) (taḥsudā)			تَحْسُدْنَ (taḥsudna) (taḥsudna)	يَحْسُدْنَ (yaḥsudna) (yaḥsudna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْسُدْ (ʾaḥsud) (ʾaḥsud)	تَحْسُدْ (taḥsud) (taḥsud)	يَحْسُدْ (yaḥsud) (yaḥsud)		تَحْسُدَا (taḥsudā) (taḥsudā)	يَحْسُدَا (yaḥsudā) (yaḥsudā)		نَحْسُدْ (naḥsud) (naḥsud)	تَحْسُدُوا (taḥsudū) (taḥsudū)	يَحْسُدُوا (yaḥsudū) (yaḥsudū)
	f		تَحْسُدِي (taḥsudī) (taḥsudī)	تَحْسُدْ (taḥsud) (taḥsud)			تَحْسُدَا (taḥsudā) (taḥsudā)			تَحْسُدْنَ (taḥsudna) (taḥsudna)	يَحْسُدْنَ (yaḥsudna) (yaḥsudna)
императив الأمر	m		اُحْسُدْ (uḥsud) (uḥsud)			اُحْسُدَا (uḥsudā) (uḥsudā)				اُحْسُدُوا (uḥsudū) (uḥsudū)
	f		اُحْسُدِي (uḥsudī) (uḥsudī)							اُحْسُدْنَ (uḥsudna) (uḥsudna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُسِدْتُ (ḥusidtu) (ḥusidtu)	حُسِدْتَ (ḥusidta) (ḥusidta)	حُسِدَ (ḥusida)		حُسِدْتُمَا (ḥusidtumā) (ḥusidtumā)	حُسِدَا (ḥusidā) (ḥusidā)		حُسِدْنَا (ḥusidnā) (ḥusidnā)	حُسِدْتُمْ (ḥusidtum) (ḥusidtum)	حُسِدُوا (ḥusidū) (ḥusidū)
	f		حُسِدْتِ (ḥusidti) (ḥusidti)	حُسِدَتْ (ḥusidat) (ḥusidat)			حُسِدَتَا (ḥusidatā) (ḥusidatā)			حُسِدْتُنَّ (ḥusidtunna) (ḥusidtunna)	حُسِدْنَ (ḥusidna) (ḥusidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْسَدُ (ʾuḥsadu) (ʾuḥsadu)	تُحْسَدُ (tuḥsadu) (tuḥsadu)	يُحْسَدُ (yuḥsadu) (yuḥsadu)		تُحْسَدَانِ (tuḥsadāni) (tuḥsadāni)	يُحْسَدَانِ (yuḥsadāni) (yuḥsadāni)		نُحْسَدُ (nuḥsadu) (nuḥsadu)	تُحْسَدُونَ (tuḥsadūna) (tuḥsadūna)	يُحْسَدُونَ (yuḥsadūna) (yuḥsadūna)
	f		تُحْسَدِينَ (tuḥsadīna) (tuḥsadīna)	تُحْسَدُ (tuḥsadu) (tuḥsadu)			تُحْسَدَانِ (tuḥsadāni) (tuḥsadāni)			تُحْسَدْنَ (tuḥsadna) (tuḥsadna)	يُحْسَدْنَ (yuḥsadna) (yuḥsadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْسَدَ (ʾuḥsada) (ʾuḥsada)	تُحْسَدَ (tuḥsada) (tuḥsada)	يُحْسَدَ (yuḥsada) (yuḥsada)		تُحْسَدَا (tuḥsadā) (tuḥsadā)	يُحْسَدَا (yuḥsadā) (yuḥsadā)		نُحْسَدَ (nuḥsada) (nuḥsada)	تُحْسَدُوا (tuḥsadū) (tuḥsadū)	يُحْسَدُوا (yuḥsadū) (yuḥsadū)
	f		تُحْسَدِي (tuḥsadī) (tuḥsadī)	تُحْسَدَ (tuḥsada) (tuḥsada)			تُحْسَدَا (tuḥsadā) (tuḥsadā)			تُحْسَدْنَ (tuḥsadna) (tuḥsadna)	يُحْسَدْنَ (yuḥsadna) (yuḥsadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْسَدْ (ʾuḥsad) (ʾuḥsad)	تُحْسَدْ (tuḥsad) (tuḥsad)	يُحْسَدْ (yuḥsad) (yuḥsad)		تُحْسَدَا (tuḥsadā) (tuḥsadā)	يُحْسَدَا (yuḥsadā) (yuḥsadā)		نُحْسَدْ (nuḥsad) (nuḥsad)	تُحْسَدُوا (tuḥsadū) (tuḥsadū)	يُحْسَدُوا (yuḥsadū) (yuḥsadū)
	f		تُحْسَدِي (tuḥsadī) (tuḥsadī)	تُحْسَدْ (tuḥsad) (tuḥsad)			تُحْسَدَا (tuḥsadā) (tuḥsadā)			تُحْسَدْنَ (tuḥsadna) (tuḥsadna)	يُحْسَدْنَ (yuḥsadna) (yuḥsadna)