ста̏рац

ста̏рац

ста̏рац (српски, lat. stȁrac)[уреди]

Именица[уреди]

ста̏рац, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. ста̑рца, старац [1]
  2. старац [1]

Значења:

  1. Женин отац. [1]
  2. Салвиа вертициллата. Сусек Свилош[1]
  3. Грудвица од укуваног брашна. [1]

Примери:

  1. Ви̏д о̀но̄г ста̑рца ал се згу̏ријо. Лаћарак [1]
  2. Па ка́жи да ни́је грео̀та; ма́нули то̑г ста̑рца, бо̏лесног, са̏в скомо̀ло, а од њи̑ ше̏сторо не̑ма ко̏ да гле́ди. Бока [1]
  3. После толико година мора да је сад старац. [2] [3] [4] Ченеј Сусек Свилош Сремска Митровица Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Неузина Орловат Црепаја Крушчица Иванда [1]
  4. Кад је жѐнина ма̏ти у̏мрла, о̏ндак је ста̏рац до̀шо код на̑с, чу̑ва нам де̏цу, а ку̏ћу ми̑ па̏зимо. Неузина [1]
  5. Дѐвојачки је о̀тац мо̀мку ста̀рац. [5] Госпођинци [1]
  6. Онак сам ѝско ру̏ку од ста̑рца и от пу̏нице. [6] [5] [7] [4] [8] Томашевац Сусек Лаћарак Свилош Рума Суботица Мол Турија Равно Село Каћ Бегеч Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Орловат Иланџа Деска Ченеј Иванда [1]
  7. Њѐгов ста̏рац би̏о свѐча̄р. Војка [1]
  8. Сосови се припремају тако што се на упржено брашно на масти или уљу, са одређеним зачином као додатком, долива текућина из супе, обична вода или млеко (као сос од рена, на пример). Приликом додавања текућине сос треба стално мешати (да не буде „стараца" — грудвица од брашна), све док се не добије ређа житка маса и док сос не почне да ври (да шапуће). [9] [1]


Синоними:

  1. ба́ба [1]
  2. отац [1]


Изрази:

  1. Кашљати ко ˜ Јасеново [1]
  2. Ко имастарца има и магарца ("тешко је бринути о старој особи"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 114.
  4. 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 184. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.
  8. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 71.
  9. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 35.

Напомене[уреди]