stȁrac

stȁrac

stȁrac (српски, ћир. ста̏рац)[уреди]

Именица[уреди]

stȁrac, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. stȃrca, starac [1]
  2. starac [1]

Значења:

  1. Ženin otac. [1]
  2. Salvia verticillata. Сусек Свилош[1]
  3. Grudvica od ukuvanog brašna. [1]

Примери:

  1. Vȉd ònōg stȃrca al se zgȕrijo. Лаћарак [1]
  2. Pa káži da níje greòta; mánuli tȏg stȃrca, bȍlesnog, sȁv skomòlo, a od njȋ šȅstoro nȇma kȍ da glédi. Бока [1]
  3. Posle toliko godina mora da je sad starac. [2] [3] [4] Ченеј Сусек Свилош Сремска Митровица Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Неузина Орловат Црепаја Крушчица Иванда [1]
  4. Kad je žènina mȁti ȕmrla, ȍndak je stȁrac dòšo kod nȃs, čȗva nam dȅcu, a kȕću mȋ pȁzimo. Неузина [1]
  5. Dèvojački je òtac mòmku stàrac. [5] Госпођинци [1]
  6. Onak sam ìsko rȕku od stȃrca i ot pȕnice. [6] [5] [7] [4] [8] Томашевац Сусек Лаћарак Свилош Рума Суботица Мол Турија Равно Село Каћ Бегеч Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Орловат Иланџа Деска Ченеј Иванда [1]
  7. Njègov stȁrac bȉo svèčār. Војка [1]
  8. Sosovi se pripremaju tako što se na uprženo brašno na masti ili ulju, sa određenim začinom kao dodatkom, doliva tekućina iz supe, obična voda ili mleko (kao sos od rena, na primer). Prilikom dodavanja tekućine sos treba stalno mešati (da ne bude „staraca" — grudvica od brašna), sve dok se ne dobije ređa žitka masa i dok sos ne počne da vri (da šapuće). [9] [1]


Синоними:

  1. bába [1]
  2. otac [1]


Изрази:

  1. Kašljati ko ˜ Јасеново [1]
  2. Ko imastarca ima i magarca ("teško je brinuti o staroj osobi"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 114.
  4. ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 184. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521.
  8. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 71.
  9. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 35.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=stȁrac&oldid=398147”