ручати

ручати

ручати (српски, lat. ručati)[уреди]

Глагол[уреди]

ручати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ру̑чам [1]
  2. рӯча̏ти, ру́чати [1]

Значења:

Примери:

  1. Кад до̑ђем, ја̑ за̀кувам су̏пу и та̀ко ру̑чамо. Бачинци [1]
  2. И о̏нда се̏дне̄мо па ру̑чамо, и кад о̀дӯжимо ру́чак, ми о̀пе̄т на ко̀па̄ње — до до̏вече. [2] [3] [4] Мокрин Лаћарак Шимановци Госпођинци Ново Милошево Итебеј Кумане Зрењанин Арадац Вршац Јасеново Сенпетер [1]
  3. Кад о̀ни до̑ђу ку̏ћи, о̏нда се са̀мо о̀перу и ру́чају јел вѐчерају. Бегеч [1]
  4. Не мо̏ж да ру̑чате. Крушчица [1]


Синоними:

  1. ужинати [1]


Изрази:

  1. Не може даруча, не дају/даду му предњаци ("у обраћању детету које не може да једе главни оброк јер је нешто претходно појело"). Мокрин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 317.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 126, 127, 138, 152, 161.

Напомене[уреди]