приколица
приколица
приколица (српски, lat. prikolica)[уреди]
Именица[уреди]
приколица, ж
Значења:
- Кола без сопственог моторног погона која се прикаче за кола с мотором. [1]
- Јединица мере, количина терета (песка, шљунка, кукуруза и сл.) који стане у приколицу. [1]
Примери:
- Ту̑ до̑ђе у про̀леће прѝколица. [2] Ђала Кумане Чента [1]
- Ѝма Ср̏бин у̏век прѝколицу. Товаришево [1]
- Приколица је такође мера за песак, шљунак, кукуруз и друго. Ова мера је новијег датума и све више потискује меру кола. [3] Остојићево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.