prikolica

prikolica

prikolica (српски, ћир. приколица)[уреди]

Именица[уреди]

prikolica, ж

Значења:

  1. Kola bez sopstvenog motornog pogona koja se prikače za kola s motorom. [1]
  2. Jedinica mere, količina tereta (peska, šljunka, kukuruza i sl.) koji stane u prikolicu. [1]

Примери:

  1. Tȗ dȏđe u pròleće prìkolica. [2] Ђала Кумане Чента [1]
  2. Ìma Sȑbin ȕvek prìkolicu. Товаришево [1]
  3. Prikolica je takođe mera za pesak, šljunak, kukuruz i drugo. Ova mera je novijeg datuma i sve više potiskuje meru kola. [3] Остојићево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 164.

Напомене[уреди]