пра̏вити

пра̏вити

пра̏вити (српски, lat. prȁviti)[уреди]

Глагол[уреди]

пра̏вити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -им, правити [1]
  2. , правити, [1]

Значења:

  1. Чинити, градити, израђивати, производити, стварати. [1]
  2. Вино које је добијено додавањем шећера и воде у комину. Суботица[1]
  3. У вези с неким именицама које значе радњу има значење: вршити, чинити, изводити, организовати. [1]
  4. Бити важан. [1]

Примери:

  1. Пче̏ле су о̏нда пра̏виле но̏во са̑ће. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Међа Нештин Визић Черевић Ириг Обреж Мол Србобран Деспотово Змајево Бођани Товаришево Жабаљ Каћ Футог Тител Ђала Српски Крстур Мокрин Кикинда Бочар Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Јаша Томић Зрењанин Томашевац Иланџа Вршац Алибунар Црепаја Јасеново Бела Црква Ковин Ловра [1]
  2. Ру̏нта̄мер — окру́гло пра̏вим, та̀ко да бу̏де ле́по окру́гло и да бу̏де је̏дна̄ко. [4] Нештин [1]
  3. Кад при̑ђе ѝгра̄нка, се́чу те̑ а̀ртије па у̀врну, и пра̏ву се пѐрјанице. Кумане [1]
  4. Пре̏ло се, и пра̏или, и тка̏ло се сла̏марице и простира́чи, ку̀дељни простира́чи, ку̀дељне пешки́ре. Избиште [1]
  5. Није ста̑ра та̀ко [кућа], ја̏ па̑мтим кад је пра̏љена. [6] Нови Сад Суботица Дероње Госпођинци [1]
  6. Пра̏виду се то̑рте, фи̏ловане. [2] Томашевац Арадац [1]
  7. Пра̏ила сам то̑рту. Павлиш [1]
  8. Чопораши изнесу тога дана [на Ђурђевдан] на салаш јела и пића и часте своје чобане или, како то у Калуђерову веле, „праве част" или „дају част овчарима". [8] Калуђерово [1]
  9. Угово̏ру се ка̏[д] да пра̏ву пр̏стен. [2] Банатска Паланка Ново Милошево Павлиш Избиште [1]
  10. Пра̏или смо и̏спраћај [у војску]. Павлиш [1]
  11. Прави се ко да је не знам ко. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. пра̏љен [1]


Синоними:

  1. спраљати [1]


Изрази:

  1. правити се луд ("заузимати држање неупућене, необавештене особе, понашати се као особа која нешто не зна, не опажа"; "Ма, ѝди у о̏чин, шта се пра̀виш лу̑д"). Ново Милошево [1]
  2. Ко да га на вашарправили ("који се луцкасто понаша"). [1]
  3. ˜ цѝркус ("чинити неред"). Нови Сад [1]
  4. правити се глу̑в ("не хтети чути"). Вршац [1]
  5. ˜ неред ("вршити велику нужду"). Мокрин Ново Милошево [1]
  6. пра̏вити се ва́жан Сомбор Вршац [1]
  7. ˜ од јарца магарца ("исто"). [1]
  8. ˜ од бу́ве сло̀на ("преувеличавати"). Сомбор [1]
  9. ˜ кога уватим и репатим ("правити кога изопаченим, изврнутим, исквареним"). Сомбор [1]
  10. ˜ неког од блата ("жалити за неким кога више нема"; "Правићеш ти мене од блата"). Футог Ковиљ Вршац [1]
  11. правити церемоније ("превише се нећкати, пренемагати се"). Ново Милошево [1]
  12. ˜ пѝјаце ("ређати ситне комаде хлеба са исецканим прилогом како би дете могло лакше јести"). Нови Сад [1]
  13. ˜ од једног слепца два ("правити још већу сиротињу"). [1]
  14. Од уста ˜ дупе ("једно обећавати а друго радити"). Сомбор [1]
  15. правити се невешт ("исто"; "Прави се невешт, а зна добро шта је урадио"). Бегеч [1]
  16. правити се шири нег дужи ("правити се важан"). Јасеново [1]
  17. пра̏итисели̑сац ("покушавати обманути некога лажним представљањем"; "Пра̏и се ли̑сац"). Гај [1]
  18. ˜ од комарца магарца ("преувеличавати"). Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 119, 121, 123, 132, 134, 138, 141, 143, 150, 162, 165. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. 4,0 4,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 118, 119, 121, 257.
  8. Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.

Напомене[уреди]