опута

опута

опута (српски, lat. oputa)[уреди]

Именица[уреди]

опута, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. о̏пута Бачинци Чуруг Госпођинци Жабаљ [1] [2]

Значења:

  1. Тања кожна врпца којом се плету опанци. Јасеново[2]
  2. Узана кожна врпца којом се шије у сарачкој радионици. [2]
  3. Упредена кудељна пређа којом се сапињу коњи на паши. [2]
  4. Даска на горњој ивици чамца. [2]

Примери:

  1. Ремења су шили помоћу опуте, јер није било канапа. Опуте су биле сачињене од танких трака („шивача”) разнобојне коже. [3] [2]
  2. Доле ми га зовемо табан, са стране зовемо ребрице, ондак оно што има на њима, што обдржава ребрице, то је опута. [4] Нови Сад Футог Гардиновци Перлез Чента [2]
  3. Около се зове ребар, њега држе егије... а споља има свој опасивач — то је звана опута. Стари Сланкамен [2]
  4. Има опута, оно са стране; таласњача или опута, округло је опута, а таласњача је четвртаста, десет сантиметера, онако мало наштуковано, да ту седалица стане. Сремски Карловци [2]


Синоними:

  1. опут [2]
  2. [[ка[ј]иш]] [2]


Изрази:

  1. лупетати ко ˜ о лотру ("исто"; "Лупѐта ко о̀пута о ло́тру"). Ново Милошево [2]
  2. Лупати ко ˜ о лотру ("непрестано причати бесмислице"). Кумане [2]

Референце[уреди]

  1. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 308.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]