мотика

мотика

Српски

мотика (српски, lat. motika)

Падеж Једнина Множина
Номинатив мотика мотике
Генитив мотике мотика
Датив мотици мотикама
Акузатив мотику мотике
Вокатив мотико мотике
Инструментал мотиком мотикама
Локатив мотици мотикама


Именица

мотика, ж

Мотика са полукружним листом

Облици:

  1. моти̏ка, мо̀тика [1]
  2. мо̀тика [1]
  3. мо̀тика Суботица, Ђурђево [1]

Слогови: мо-ти-ка,  мн. мо-ти-ке


Значења:

  1. Гвоздени део плуга који оре или загрће земљу. [1]
  2. Прва мотика плуга парача. [2] Надаљ, Госпођинци, Каћ, Ковиљ, Ковин[1]
  3. Мотика с десне стране гредеља. [2] Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Мошорин[1]
  4. Друга мотика плуга парача. [2] Надаљ[1]
  5. Мотика плуга парача која се у односу на точак налази с леве стране. [2] Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Мошорин[1]
  6. Друга мотика плуга па рача. [2] Чуруг, Каћ[1]
  7. Алатка за мешање креча. [1]
  8. Мера за површину земљишта (најчешће под виноградом) која подразумева ону количину земљишта коју у датом крају један копач може окопати за један дан (обично око 400—800 м 2 ). [3] Чента[1]

Примери:

  1. Мотике су раније биле округле, а и шиљате. Сада су највише у употреби угласте. [4] [1]
  2. Па з две̑ мо̀тике мо̏ж да се иско̀па до̏ста ку̏ћица за кро̀мпӣр, ал кад не̏ко забу̀ша̄ва, о̀нак је про̀по по̀со. Јаша Томић [1]
  3. О̀на се нѐ може рачу̀нати с о̀нӣм што са̀мо у̏зме мо̀тику па ѝде па бр̑ља по̀ њиви, нѐ копа љу̏цки. Визић [1]
  4. О̏нда у̀станемо, па спре̏мимо се, спре̏мимо шта̏ нам тре̏ба на̀ њиву, ту̑, де̏ди што ра̑ди, мо̀тике за ко̀па̄ње, и се̏днемо у̀ кола. Товаришево [1]
  5. О̏ндак се ко̏пало, ру̏чно, мо̀тика̄ма. [5] [6] [7] [8] [2] [9] Томашевац, Бачинци, Чалма, Сусек, Свилош, Лаћарак, Сремска Митровица, Черевић, Бешка, Шимановци, Добановци, Суботица, Мартонош, Мол, Турија, Надаљ, Чуруг, Равно Село, Госпођинци, Силбаш, Жабаљ, Ђурђево, Каћ, Мошорин, Бегеч, Ковиљ, Тител, Мокрин, Ново Милошево, Башаид, Меленци, Шурјан, Бока, Неузина, Фаркаждин, Ковин, Деска [1]
  6. Ја̏ но̏сим мо̀тику. Бачинци [1]
  7. Ма̏лопре̏ прӣча̏ла сам да ми моти̏ка ко пенка́ло. Павлиш [1]
  8. Ста̑ри на̏ши су се̏јали куку́руз пот пе́том, под бра́здом, а једно вре́ме се̏јали под моти̏ком. Јасеново, Избиште, Крушчица [1]
  9. Тако су ковачи „ковали” раонике и мотике појединим својим муштеријама преко целе године. [10] Јарковац [1]
  10. Ко̀ва̄ч нам је пра̏вио мо̀тике: две̑ са стра́не и сре̏дњу — ра̏оник. Бачинци [1]
  11. Бу́шио сам ра̏онӣке, мо̀тике и та̀ко шта̏ је тре̏бало. Ковиљ [1]
  12. Ју̏, ко̀лко се бла̏то наву́кло на мо̀тику; то̑ мо̑ра да се о̀чисти, ће да се за̀гла̄ви. Јаша Томић [1]
  13. О̀пет су би́ли др̀вени плу̏гови, са̀мо но́жови на мо̀тике — то̏ је бѝло гво̀здено. [2] Томашевац, Суботица, Турија, Надаљ, Чуруг, Равно Село, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Тител, Шурјан, Бока, Неузина, Ковин [1]
  14. Мотика за мешање креча у базену у току конзервирања. Браварски рад. Мотика уобичајеног облика, средње величине, али са два кружна отвора на плочи, са дугом дрвеном дршком (око 200 цм). [11] [1]


Изрази:

  1. сејати подмотиком/мотику ("сејати у кућице, врсте или бразде ископане мотиком"; "Кукуруз је сејан „из руке”, „под мотику” и „на корак раздаљине”"). [1]
  2. Ко да јемотику прогуто ("стоји, седи или хода право, уштогљено"). [1]
  3. Је̏сти ле̏ба брезмоти̏ке ("лако живети, не мучити се за егзистенцију"). Вршац [1]
  4. нема леба без/ брезмотике ("не може се ништа добити, стећи, ни добро, пристојно живети без рада и труда"; "Без мо̀тике не̑ма ле̏ба"). Јаша Томић, Лаћарак, Вршац, Јасеново [1]

Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 250.
  4. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 111, 117, 119.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 106, 228.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  8. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  11. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.

Сродни чланци са Википедије:

[1] мотика
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=мотика&oldid=695089”