ле̑њ

ле̑њ

ле̑њ (српски, lat. lȇnj)[уреди]

Категорије: риб.одр. вид.зоол.


Облици:

  1. лењ, ле́њо, ле́ња [1]
  2. , , лењ [1]
  3. лењ [1]

Значења:

  1. Риба која се мало креће. [2] Србобран Перлез[1]
  2. Врста колача. [3] Черевић[1]
  3. Лења особа. Ковиљ Нови Кнежевац Ново Милошево Вршац Јасеново[1]
  4. Врста фруле. [1]
  5. Који је нерадан; који је отегнут, развучен (о звуку). [1]
  6. Врста птице Nycticorax nycticorax. [2] Перлез[1]

Примери:

  1. А ако о̀кре̄не се [рода] о̀днатраг, о̏нда ш би̏т ле̑њ. [4] Дероње Ђурђево Ново Милошево Меленци Избиште [1]
  2. Погодне су [фруле] за извођење лаганих и треперавих мелодија и типичних банатских кола, јер су „лење”. [5] Кикинда [1]


Изведене речи:

  1. лењи [1]


Синоними:

  1. луштав [1]


Изрази:

  1. ˜ ко буба Јасеново [1]
  2. ˜ ко скот Јасеново [1]
  3. ˜ ко ва̀нцага Јарак [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 139.
  5. Бранислав Зарић, Архаична инстр.ментална музика потиско-поморишких Срба на заласку другог миленијума. — Арад кроз време (Арадулсе а лунгул тимпулуи), Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2001, 69—76, стр. 70.

Напомене[уреди]